šta je stres?
Kada ljudi opisuju kakvi su kada su pod stresom, obično misle na uzrujanost pred nekim zahtevima. Najčešće u sferi posla, porodice, medjuljudskih odnosa, finansija ili zdravlja.
Nervna napetost ne definiše stres, niti su uvek opažene kada su ljudi pod stresom.
Stres nije pitanje subjektivnog osećaja, on je merljiv skup fizioloških dešavanja u telu. Uključujući mozak, hormnone, imunološki sistem i organe.
I životinje i ljudi mogu da dožive stres a da ga ne budu svesni, jedina razlika je što ga životinje brzo zaboravljaju a ljudima ostaje nataložen u telu.
Stres se sastoji od unutrašnjih promena, vidljivih ili ne. Koje se dešavaju kada organizam precipira pretnju po svoje postojanje ili blagostanje.
koji je uzrok stresa?
Stres se dešava kada zahtevi zadati organizmu premašuju kapacitete tog organizma da ih ispuni. Stres može biti izazvan fizičkom reakcijom ili povredom, može je aktivirati i emocionalna trauma.
Stresne reakcije mogu biti izazvane kada se pretnja nalazi izvan našeg opažanja ili čak kada pojedinac veruje da je pod ,,pozitivnim stresom“.
Doživaljaj stresa ima tri komponente. Prva je dogadjaj, fizički ili emocionalni koji organizam tumači kao pretnju. To je stimulans stresa, koji se takodje naziva stresor.
Drugi element je procesirajući sistem koji doživaljava u tumači značenje stresora. Kod ljudi procesirajući sistem je nervni sistem, posebno mozak.
Poslednji sastavni deo je stresna reakcija, koja se sastoji od fizioloških promena i promena u ponašanju. Koje se dešavaju kao odgovor na precipiranu pretnju.
koje su posledice stresa?
Stres prvenstveno obara naš imunološki sistem i tako mogu nastati mnogi problemi kao što su:
Glavobolje, razna oboljenja, hroničan umor, visok pritisak, šećer, gubitak kose , bolovi u mišićima, hormonski dizbalans i još mnogi drugi. Svi imamo slabe tačke koje će hroničan stres napasti i to je individualno.
Kada smo pod stresom tada se nalazimo u simpatičkom nervnom sistemu, TO JE MOD BORI SE ILI BEŽI. Tada se nalazimo u sistemu preživljavanja, taj mod služi kako bi nas sačuvao i kako bi smo preživeli. Takodje osobe koje imaju problem sa anksioznošću su u simpatičkom nervnom sistemu. VIŠE O TOJ TEMI MOŽETE PROČITATI NA https://ponovoupokretu.com/anksioznost-napadi-panike-depresija-i-masaza/
preventiva kod stresa
- Idite na neki sport, to će vam pomoći da izbacite nakupljeni stres iz čitavog tela.
- Tušitajte se hladnom vodom, ono je upravo stres za naše telo. Kontrolisano izlaganje stresu će nas učiniti otpornijim na njega. Wim Hof je sebe izlečio od teške depresije tako što se izlagao hladnoj vodi. VIŠE O OSVOJ TEMI MOŽETE PROČITATI NA https://www.wimhofmethod.com/activities/whm-travel-immenstadt-im-allgaeu-michael-nuss/41342?gclid=Cj0KCQiAtvSdBhD0ARIsAPf8oNmZ85-NscSoUn_L4BolSGE1CtrUWap7UQ73_QVeZqL2-Cg-ErdYjVgaAqpaEALw_wcB
- Potražite pomoć, ako niste sigurni da možete da se izborite sa stresom, postoje stručni ljudi koji će vam pomoći u tome.
- Vežbe disanja, govorili smo već o simpatičkom nervnom sistemu i rekli smo da smo tada u modu preživljavanja. Kada smo u tom modu, disanje nam se ubrzava i postaje plitko. Najbrži način da udjemo u parasimpatički nervni sistem je smirivanjem disanja. Iz tog razloga je dobro vežbati disanje, a vežbe treba da se sastoje od udisaja u stomak i duplo dužim izdisajem.
- Masaža je odlična stvar koja će nas osloboditi stresa iz čitavog tela, osećaćemo se opuštenije i dobićemo više energije. Plus će nam bolovi iz mišića nestati. Ako se odlučite za masažu, posetite naš salon https://www.instagram.com/cvetkoviic_l/
- Šetnja u šumi, nauka kaže da jedan sat šetnje deluje na naš organizam kao da smo popili antidepresiv. Imaćete više kondicije, razbistrićete misli, dobićete više energije i vaše telo će vam biti zahvalno.