Spondilolisteza je stanje koje predstavlja klizanje, kompresiju tela jednog pršljena preko drugog. U većini slučajeva su zahvaćeni četvrti i peti lumabalni pršljen ili peti lumabalni i prvi sakralni.
Kao rezultat ovog klizanja, može doći do različitih problema u kičmi. Spondilolisteza se često javlja kao posledica degenerativnih promena u kičmi, ozbiljnih povreda ili drugih stanja koja utiču na stabilnost pršljenova.
Spondilolisteza simptomi
Simptomi spondilolisteze mogu varirati u zavisnosti od stepena klizanja pršljena i individualnih karakteristika pacijenta. Evo nekoliko uobičajenih simptoma:
Bol u donjem delu leđa: Osobe sa spondilolistezom često osećaju bol u donjem delu leđa, posebno prilikom fizičkih aktivnosti ili produženog stajanja.
Ograničena pokretljivost: Klizanje pršljena može ograničiti normalan opseg pokreta u kičmi, što dovodi do smanjene fleksibilnosti i teže pokretljivosti.
Osećaj utrnulosti ili slabosti: Kompresija nervnih struktura usled klizanja pršljena može izazvati osećaj utrnulosti ili slabosti u nogama.
Promene u držanju tela: Osobe sa spondilolistezom mogu razviti promene u držanju tela, poput pogrbljenog ili krivog položaja kičme.
Bol u nogama: Neki pacijenti mogu osećati bol ili nelagodnost u nogama, posebno ukoliko su nervni putevi stisnuti usled klizanja pršljena.
Problemi sa hodanjem: U težim slučajevima spondilolisteze, pacijenti mogu imati problema sa normalnim hodanjem zbog bola i gubitka kontrole nad mišićima nogu.
Uzroci
Spondilolisteza može imati različite uzroke, a neki od njih uključuju:
Degenerativne promene: Starenje kičme može dovesti do degenerativnih promena u intervertebralnim diskovima, zglobovima i ligamentima, što može uzrokovati klizanje pršljena.
Traumatske povrede: Ozbiljne povrede kičme, kao što su nesreće ili padovi, mogu izazvati pomeranje pršljena i dovesti do spondilolisteze.
Kongenitalne anomalije: Osobe koje su rođene sa strukturnim nepravilnostima u kičmi, poput nedostataka u spoju između pršljenova, mogu biti podložnije spondilolistezi.
Ponavljajuće mikrotraume: Ponavljajuće aktivnosti koje stvaraju pritisak na kičmu, kao što su podizanje teških tereta ili učestalo savijanje tela unazad, mogu doprineti razvoju spondilolisteze tokom vremena.
Hormonske promene: U nekim slučajevima, hormonske promene, posebno tokom adolescencije ili trudnoće, mogu uticati na stabilnost kičme i doprineti spondilolistezi.
Genetska predispozicija: Postoje naznake da genetski faktori mogu igrati ulogu u predispoziciji za spondilolistezu, odnosno da neki ljudi mogu imati veću sklonost ka razvoju ovog stanja zbog genetskih faktora.
Spondilolisteza i spondiloliza
Spondiloliza i spondilolisteza predstavljaju različita stanja u vezi sa kičmom, ali mogu biti povezana. Iako oba uslova mogu izazvati bol u donjem delu leđa, oni se razlikuju u svojim osnovnim karakteristikama.
Spondiloliza:
Spondiloliza predstavlja slabost ili mali prelom (pukotinu) u jednom od pršljenova.
Ovo često zasićuje donji deo leđa, ali može se dogoditi i na sredini leđa ili vratu.
Često je prisutna kod dece i tinejdžera, osobito onih koji se bave sportovima koji mogu preopterećivati donji deo kičme, na primer, fudbalom ili gimnastikom.
Spondilolisteza:
Spondilolisteza je situacija u kojoj jedan pršljen klizi ili se pomera napred u odnosu na susedni pršljen.
Često je rezultat slabosti ili preloma pršljena, ali mogući su i drugi uzroci, kao što su degenerativne izmene ili travmatske povrede.
Može izazvati bol u donjem delu leđa, ograničenu pokretljivost i probleme sa nervima.
Sličnosti i povezanost:
Nije neobično da ljudi sa spondilolizom razviju i spondilolistezu, jer slabost ili prelom pršljena može dovesti do njegovog pomeranja sa mesta.
Oba stanja mogu izazvati bol u donjem delu leđa i zahtevaju praćenje i lečenje od strane stručnog medicinskog tima.
Spondilolisteza vrste
Vrste spondilolisteze mogu se klasifikovati u šest osnovnih tipova, koji su definisani uzrokom ovog stanja:
1. Degenerativna spondilolisteza:
Najčešći tip spondilolisteze.
Dolazi do iznosenja diskova koji obuhvataju pršljenove, što može nastaviti njihovo istošćivanje i stanjivanje.
Ovo olakšava pršljenu da se pomeri sa svog mesta.
2. Isthmička spondilolisteza:
Uzrokovana je spondilozom, odnosno pukotinama u pršljenima.
Pukotina može dovesti do klizanja pršljena unazad, napred ili preko kosti ispod.
Često se javlja kod dece i tinejdžera, pogotovo onih koji se bave gimnastikom, dizanjem tegova ili fudbalom.
3. Kongenitalna spondilolisteza:
Takođe poznata kao displastična spondilolisteza.
Nastaje kada su pršljeni pogrešno postavljeni zbog urođenog defekta.
4. Traumatska spondilolisteza:
Nastaje kao rezultat povrede (traume) kičme, što uzrokuje pomeranje pršljena sa svog mesta.
5. Patološka spondilolisteza:
Uzrokovana je drugim stanjima kičme, kao što su osteoporoza ili tumor kičme.
6. Posthirurška spondilolisteza:
Takođe poznata kao jatrogena spondilolisteza.
Javlja se kada pršljen sklizne sa svog mesta nakon operacije kičme.
Stepen spondilolisteze
Stepen spondilolisteze označava meru pomeranja jednog pršljena u odnosu na susedni pršljen i ima ključnu ulogu u proceni ozbiljnosti ovog stanja. Postoje četiri glavna stepena spondilolisteze, često izražena u procentima pomeranja pršljena. Evo opisa svakog stepena:
1. I stepen (0-25% pomeranja):
- I stepen spondilolisteze karakteriše blago pomeranje jednog pršljena u odnosu na susedni, obično manje od 25%.
- Ovaj stepen obično ne uzrokuje ozbiljne simptome i često može proći neprimećeno.
- Pacijenti sa I stepenom spondilolisteze obično ne zahtevaju agresivno lečenje i mogu imati dobar odgovor na konzervativne terapeutske pristupe.
2. II stepen (25-50% pomeranja):
- II stepen spondilolisteze označava umereno pomeranje pršljena, obično između 25% i 50%.
- Mogu se javiti simptomi kao što su bol u donjem delu leđa, ograničena pokretljivost i nelagodnost.
- Lečenje II stepena može uključivati fizikalnu terapiju, lekove protiv bola i upotrebu ortopedskih pomagala, a u nekim slučajevima može biti razmotreno i hirurško lečenje.
3. III stepen (50-75% pomeranja):
- III stepen spondilolisteze ukazuje na značajno pomeranje pršljena, obično između 50% i 75%.
- Simptomi su često izraženiji, uključujući intenzivniju bol, smanjenu funkcionalnost i moguće promene u držanju tela.
- Lečenje ovog stepena može zahtevati kombinaciju konzervativnih metoda i hirurškog intervencionizma, a pristup zavisi od specifičnih okolnosti svakog pacijenta.
4. IV stepen (preko 75% pomeranja):
- IV stepen spondilolisteze predstavlja ozbiljno pomeranje pršljena, preko 75% u odnosu na susedni pršljen.
- Simptomi mogu biti značajni, uključujući jaku bol, gubitak funkcionalnosti i potencijalno oštećenje nervnih struktura.
- Hirurški zahvat često postaje neophodan kako bi se stabilizovala kičma i smanjile komplikacije.
Faktori rizika
Postoje različiti faktori rizika koji mogu povećati šanse za razvoj spondilolisteze. Ovi faktori uključuju:
Starosna dob: Spondilolisteza je češća kod starijih osoba, jer procesi starenja mogu dovesti do degeneracije intervertebralnih diskova, gubitka gustoće kostiju i drugih promena u kičmi.
Pol: Studije su pokazale da žene imaju veću sklonost ka spondilolistezi u poređenju sa muškarcima, posebno u starijem dobu.
Genetski faktori: Postoji genetska predispozicija za spondilolistezu, što znači da osobe čiji su rođaci imale ovaj problem imaju povećan rizik.
Dejstvo teže fizičke aktivnosti: Osobe koje se bave sportovima ili aktivnostima koje izazivaju konstantno opterećenje na donji deo leđa, poput podizanja teških tereta ili učestalog savijanja, mogu imati veći rizik od spondilolisteze.
Trauma ili povrede kičme: Ozbiljne povrede kičme, kao i ponavljajuće mikrotraume usled određenih aktivnosti, mogu doprineti razvoju spondilolisteze.
Genetske anomalije i bolesti: Kongenitalne anomalije (nepravilnosti prisutne od rođenja) ili određene bolesti koje utiču na kičmu, poput reumatoidnog artritisa, mogu povećati rizik.
Osteoartritis: Degenerativne promene u zglobovima kičme, poznate kao osteoartritis, takođe mogu doprineti razvoju spondilolisteze.
Hormonske promene: Promene u hormonalnom statusu, kao što su one tokom trudnoće, mogu uticati na stabilnost kičme i povećati rizik od spondilolisteze.
Stepen fizičke aktivnosti: Nedostatak redovne fizičke aktivnosti ili nepravilno vežbanje može uticati na snagu mišića oko kičme, što može doprineti razvoju spondilolisteze.
Težina: Višak telesne mase može povećati opterećenje na kičmu i doprineti degenerativnim promenama koje vode ka spondilolistezi.
Dijagnostikovanje
Dijagnoza spondilolisteze obično uključuje niz medicinskih postupaka kako bi se precizno utvrdila prisutnost ovog stanja i odredio stepen ozbiljnosti. Evo nekoliko ključnih koraka u postavljanju dijagnoze spondilolisteze:
Medicinski pregled:
- Lekar će sprovesti temeljan medicinski pregled, uključujući anamnezu kako bi saznao o simptomima, trajanju problema, medicinskoj istoriji pacijenta i eventualnim faktorima rizika.
Fizički pregled:
- Fizički pregled obuhvata procenu držanja tela, pokretljivosti kičme i palpaciju kičmenih segmenata radi identifikacije osetljivosti ili deformiteta.
Radiografski pregled:
- Rendgenski snimci kičme su ključni dijagnostički alat za spondilolistezu. Lekar će naručiti anteroposteriorne (AP) i lateralne rendgenske snimke kako bi vizualizovao položaj i stepen pomeranja pršljena.
CT (računarska tomografija):
- CT skeniranje može pružiti detaljniji prikaz kičme, posebno kada su potrebne dodatne informacije o anatomskim strukturama ili kada je potrebno proceniti oštećenja nervnih struktura.
MRI (magnetna rezonanca):
- MRI se često koristi kako bi se detaljnije analizirale meke tkiva, intervertebralni diskovi i eventualna oštećenja nervnih korena. Ovo je posebno korisno kada postoji sumnja na pritisak na nervne strukture.
Funkcionalni testovi:
- U nekim slučajevima, lekar može preporučiti funkcionalne testove kako bi procenio pokretljivost kičme i identifikovao specifične aspekte koji mogu doprineti spondilolistezi.
Bone Scintigraphy (scintigrafija kostiju):
- Ova test može pomoći u proceni krvotoka i metaboličke aktivnosti u kičmi, posebno ako postoji sumnja na oštećenje kostiju.
Spondilolisteza lečenje
Lečenje spondilolisteze zavisi od stepena ozbiljnosti stanja, starosti pacijenta, simptoma i medicinske istorije. Ukoliko je reč o niskom stepenu spondilolisteze, obično se primenjuju nehirurške metode lečenja koje mogu značajno pomoći. Sa druge strane, ako je stepen visok, operativni zahvat može biti neophodan, posebno ako su bolovi izraženi.
Nehirurške opcije lečenja uključuju:
Odmor:
Odmor i izbegavanje energičnih aktivnosti mogu biti preporučeni, kako bi se smanili dodatni stresovi na kićmu.
Lekovi:
Lekar može propisati antiinflamatorne lekove bez recepta, kao što su ibuprofen ili naproksen, za ublažavanje bolova i smanjenje zapaljenja.
Injekcije:
Steroidne injekcije u oblasti sa bolovima mogu pružiti olakšanje i smanjiti zapaljenje.
Fizikalna terapija:
Specifične vežbe za istezanje i jačanje potpornih mišića stomaka i donjeg dela leđa mogu pomoći u smanjenju bolova i podstaknuti oporavak.
Proteza:
Za decu sa prelomima pršljenova (spondiloliza), primena proteze za leđa može ograničiti kretanje i omogućiti prelomima da zarastu.
Hirurgija
Ako je spondilolisteza visokog stepena ili ako se bol i invaliditet ne smanjuju nehirurškim tretmanima, operacija može biti neophodna. Ovakva procedura obično uključuje dekompresiju kičme, često sa dodatnom spinalnom fuzijom.
Operacija pod opštom anestezijom:
Svaka operacija na kičmi izvodi se pod opštom anestezijom, što znači da pacijent spava tokom cele procedure. Ovaj pristup obezbeđuje komfor i bezbolno iskustvo za vreme operacije.
Dekompresija kičme:
Dekompresija se primenjuje da bi se smanjio pritisak na nerve u kičmi i ublažio bol.
Hirurg može koristiti različite tehnike, uključujući uklanjanje delova kosti sa kičme, izvođenje častičnog ili potpunog uklanjanja diska ili proširivanje otvora u kičmenom kanalu.
U zavisnosti od potreba, hirurg može primeniti različite metode dekompresije tokom operacije.
Spinalna fuzija:
U fazi spinalne fuzije, zahvaćeni pršljenovi se spajaju ili fuzionišu kako bi sprečili njihovo ponovno klizanje.
Nakon ove operacije, pacijent može iskusiti manje fleksibilnosti u kičmi, ali se sprečava njihova neprirodna podvižnost.
Popravka parsova:
Ova operacija ima za cilj popravljanje preloma pršljenova pomoću malih žica ili šrafova.
Koštani transplantat može biti korišćen da bi se ojačao prelom i obezbedio podršku za bolje zarastavanje.
Oporavak od operacije
Nakon operacije spondilolisteze, vaš oporavak zahteva posvećenost i sledenje uputstava medicinskog tima. Obično, ostajanje u bolnici je neophodno najmanje jedan dan, ali većina pacijenata može biti puštena kući u roku od nedelju dana. Važno je razumeti šta očekivati tokom perioda oporavka.
Prvih nekoliko dana:
Danja nakon operacije, možda ćete biti u mogućnosti da stojite ili čak hodate. Ovaj postepeni napredak pomaže u stabilizaciji i podržava vaš oporavak.
Opremljeni lekovima protiv bolova, možete se vratiti kući kako biste smanjili diskofort i osigurali što komforniji oporavak.
Period od 8-10 nedelja:
Ograničenje fizičke aktivnosti u ovom periodu je bitno. To pomaže kičmi da najbolje zaraste i sprečava moguće komplikacije. Ipak, nije potrebno potpuno mirovanje – kretanje i hodanje su preporučljivi, pod uslovom da se poštuju uputstva hirurga.
Fizikalna terapija:
Oko 10-12 nedelja nakon operacije, počinjete sa fizikalnom terapijom. Ovaj del oporavka uključuje vežbe koje ciljaju na istezanje i ojačavanje mišića, što podstiče bolju pokretljivost.
Posle prve godine:
Tokom prve godine, redovne posete hirurgu svaka 3 meseca su običan deo procesa oporavka. Rendgenske snimke će se koristiti da se proveri zarastavanje kičme i prate eventualne promene.