Skolioza je medicinski izraz koji opisuje deformaciju kičmenog stuba u obliku slova „S“ ili „C“. To znači da kičma ima nepravilan oblik i nije u potpunosti ravna. Skolioza može biti urođena, ali češće se javlja kao rezultat lošeg držanja tela, nepravilnog sedenja, naslednih faktora ili povreda.
Skolioza se može pojaviti u različitim stepenima ozbiljnosti, od blage do vrlo teške. U nekim slučajevima, skolioza može uticati na druge delove tela, poput ramena, karlice i rebra, što može uzrokovati probleme s disanjem, bolovima ili kretanjem.
Lečenje skolioze zavisi od ozbiljnosti deformacije. Blage slučajeve skolioze mogu se kontrolisati vežbama i promenom držanja tela. U težim slučajevima, može biti potrebna operacija. Važno je napomenuti da rano otkrivanje skolioze i pravilno lečenje mogu pomoći u sprečavanju daljnjeg napredovanja deformacije kičme.
uzrok skolioze
Skolioza je deformacija kičme koja može biti uzrokovana različitim faktorima. U nastavku su opisani najčešći uzroci skolioze, prema medicinskim praksama i istraživanjima:
Nasledni faktori: Sklonost skoliozi može se naslediti. Istraživanja su pokazala da oko 30% slučajeva skolioze ima porodičnu istoriju bolesti.
Nepravilno držanje tela: Dugotrajno sedenje ili stajanje u neugodnom položaju može uzrokovati skoliozu. To se posebno odnosi na ljude koji imaju sedilački način života, kao što su učenici, studenti ili ljudi koji rade za računarom.
Mišićna neravnoteža: Neravnomerna raspodela mišićne snage u telu može dovesti do skolioze. Na primer, ako su mišići jedne strane tela jači od mišića druge strane, to može uzrokovati deformaciju kičme.
Neurološki problemi: Određene neurološke bolesti, poput cerebralne paralize ili mišićne distrofije, mogu uzrokovati skoliozu.
Urođena anomalija: Skolioza može biti urođena i može se pojaviti kao posledica urođenih anomalija, kao što je nepravilnost u razvoju kičme.
Povrede: Povrede kičme ili traume mogu uzrokovati skoliozu.
Neuromuskularni poremećaji: Skolioza se često javlja kod ljudi s neuromuskularnim poremećajima, kao što su spinalna mišićna atrofija, spastična cerebralna paraliza ili mišićna distrofija.
Hormonalne promene: Retko, hormonalne promene mogu uzrokovati skoliozu. Na primer, neke studije su pokazale da se skolioza može pojaviti tokom puberteta, kada telo proizvodi hormone koji utiču na rast kostiju.
Ukratko, skolioza može biti uzrokovana naslednim faktorom, nepravilnim držanjem tela, mišićnom neravnotežom, neurološkim problemima, rođenim anomalijama, povredama, neuromuskularnim poremećajima i hormonalnim promenama. Važno je da se skolioza rano otkrije i leči kako bi se sprečile dalje komplikacije.
skolioza-simptomi
Skolioza može imati različite simptome, zavisno o težini i obliku deformacije kičmenog stuba. U nastavku su navedeni najčešći simptomi skolioze, prema medicinskim istraživanjima:
Vidljiva asimetrija tela: Jedan od najuočljivijih simptoma skolioze je vidljiva asimetrija tela, što znači da je jedno rame više od drugog ili da je jedan kuk viši od drugog.
Neujednačen položaj karlice: Osoba s skoliozom može imati karlicu u neujednačenom položaju, što može dovesti do problema s hodom ili neugodnosti prilikom sedenja.
Bol u leđima: Bol u donjem delu leđa jedan je od najčešćih simptoma skolioze. Bol se može pojaviti na jednoj ili obe strane kičme i može biti stalna ili povremena.
Umor mišića: Osobe sa skoliozom mogu doživeti umor mišića, posebno u području leđa i ramena, zbog stalne napetosti mišića koje nastaje kao kompenzacijski mehanizam.
Poteškoće sa disanjem: U nekim slučajevima, skolioza može uzrokovati poteškoće s disanjem, posebno kod osoba s težom deformacijom.
Smanjena pokretljivost kičme: Osobe sa skoliozom mogu imati smanjenu pokretljivost kičme na njihovu sposobnost izvođenja svakodnevnih aktivnosti.
Važno je napomenuti da neke osobe s blagom skoliozom neće imati nikakve simptome, dok će druge osobe sa težom deformacijom osećati više simptoma. U svakom slučaju, važno je da se skolioza otkrije što ranije kako bi se sprečile dalje komplikacije i osigurala prava terapija.
skolioza-dijagnostikovanje
Dijagnoza skolioze uključuje detaljnu medicinsku procenu koju obavlja stručni medicinski tim.
Prvi korak u dijagnostikovanju skolioze je fizički pregled kičme od strane stručnog fizijatra. Tokom pregleda, lekar će tražiti vidljive znakove skolioze, poput asimetrije tela ili neujednačenog položaja karlice.
Rendgenski snimak kičmenog stuba je uobičajena metoda za dijagnostikovanje skolioze i procenu njene težine. Snimanje kičme omogućuje stručnom medicinskom licu da dobije detaljne informacije o obliku i veličini deformacije.
U nekim slučajevima, CT ili MRI skeniranje mogu biti potrebni kako bi se dobile dodatne informacije o skoliozi, posebno ako je potrebna detaljnija procena stanja kičmei njenih struktura.
Lekar može obaviti proveru funkcionalnih sposobnosti osobe sa skoliozom kako bi utvrdili uticaj deformacije na svakodnevne aktivnosti, kao što su hodanje, sedenje ili nošenje tereta.
Skolioza se obično procenjuje prema kutu zakrivljenosti kičme. Kut zakrivljenosti izražava se u stepenima i može se koristiti za procenu težine skolioze i odabir pravilne terapije.
lečenje
Postoji nekoliko načina lečenje skolioze, a najučinkovitije metode uključuju vežbe i fizikalnu terapiju, ortopedska pomagala i u nekim slučajevima hirurške intervencije.
- Vežbe i fizikalna terapija
Vežbe i fizikalna terapija su važan do lečenja skolioze. Fizioterapeuti i kineziolozi mogu koristiti razne tehnike i vežbe za jačanje mišića leđa, trbuha i karlice. Poboljšanje ravnoteže i držanja tela, smanjenje boli i poboljšanje funkcije kičmenog stuba. Zavisno o težini skolioze, vežbe se mogu izvoditi kod kuće ili pod nadzorom stručnjaka.
- Ortopedska pomagala
Ortopedska pomagala, poput korzeta mogu pomoći u smanjenju napetosti mišića i ograničavanju napredovanja skolioze. Korzet se obično nosi 23 sata dnevno, a može biti individualno prilagođen pacijentu kako bi se najbolje prilagodio njihovoj kičmi. Učinkovitost korzeta zavisi od težini skolioze, dobi pacijenta i redovnom nošenju.
- Hirurška intervencija
U slučajevima teške skolioze, kada se zakrivljenost približava 40 ili više stepeni, hirurška intervencija može biti potrebna. Hirurgija uključuje postavljanje metalnih šipki na kičmu kako bi se ispravila deformacija i sprečilo dalje pogoršanje stanja. Učinkovitost hirurškog zahvata zavisi od dobi pacijenta, težini skolioze i opštem zdravstvenom stanju.
Važno je napomenuti da se svaki slučaj skolioze razlikuje, te da je svaki pacijent jedinstven. Stoga je važno da se lečenje skolioze prilagodi individualnim potrebama pacijenta i da se odabere najbolji način lečenja za njihov slučaj. Osim toga, redovni pregledi i praćenje napretka ključni su za usešno lečenje skolioze.