Panični napad predstavlja nagli, intenzivni osećaji straha koji izazivaju fizičke simptome poput ubrzanog rada srca, brzog disanja i znojenja. Neki ljudi koji doživljavaju panične napade razvijaju panični poremećaj, vrstu anksioznog poremećaja. Hajde da saznamo više o njemu i da vidimo kako se leči?
Šta je panični napad?
Panični napad, poznat i kao napad panike, je iznenadni i intenzivan period intenzivne anksioznosti ili straha koji obično traje nekoliko minuta, ali može trajati i duže. Ovaj napad karakterišu fizički i emocionalni simptomi koji se javljaju odjednom i dostižu vrhunac brzo.
Panični napadi se često dešavaju bez ikakvog očiglednog razloga, iako mogu biti povezani sa specifičnim okidačima ili situacijama kod nekih ljudi. Osobe koje doživljavaju panične napade često ih doživljavaju kao izuzetno zastrašujuće iskustvo, a strah od ponovnog napada može doprineti povećanju anksioznost
Medicinski gledano, panični napadi se često povezuju sa poremećajem panike, koji je oblik anksioznog poremećaja. Ovaj poremećaj karakteriše pojava ponavljajućih paničnih napada, zajedno sa stalnim strahom od budućih napada i promenama ponašanja usmerenim ka izbegavanju situacija koje se percipiraju kao potencijalni okidači za napad.
Uzroci paničnog napada
Panični napadi mogu imati različite uzroke, a njihova pojava obično proizilazi iz kombinacije genetskih, bioloških, psiholoških i okolinskih faktora. Evo nekoliko detalja o uzrocima paničnih napada:
Genetika i Biologija:
- Porodična Istorija: Postoje indikacije da genetika može imati ulogu u predispoziciji za panične napade. Ako osoba ima rođake koji su iskusili panične napade ili imaju anksiozne poremećaje, to može povećati rizik.
- Biološki Faktori: Neravnoteža neurotransmitera, poput serotonina i noradrenalina, može doprineti razvoju anksioznosti i paničnih napada. Poremećaji u funkciji amigdale i hipotalamusa, delova mozga koji su uključeni u regulaciju straha i stresa, takođe mogu biti faktori.
Psihološki Faktori:
- Predisponirajući faktori: Osobe koje su sklone negativnom razmišljanju, perfekcionizmu ili imaju visok nivo samokritičnosti mogu biti podložnije paničnim napadima.
- Preneseni Traumatizam: Osobe koje su doživele traumatske događaje, posebno u detinjstvu, mogu biti podložnije razvoju anksioznosti i paničnih poremećaja.
Okolinski Faktori:
- Stres i Životne Promene: Stresne situacije, nagle promene u životu, kao i dugotrajni stres, mogu povećati rizik od paničnih napada.
- Majčina Ishrana Tokom Trudnoće: Istraživanja sugerišu da nedostatak određenih hranljivih materija tokom trudnoće, posebno omega-3 masnih kiselina, može povećati rizik od razvoja anksioznih poremećaja kod potomstva.
Socijalni Faktori:
- Socijalni Stigmati: Iskustva kao što su socijalna izolacija ili stigmatizacija mogu doprineti anksioznosti i paničnim napadima.
- Traumatski Događaji: Traumatski događaji, poput fizičkog ili emocionalnog zlostavljanja, mogu povećati rizik od razvoja anksioznih poremećaja.
Važno je napomenuti da individualna kombinacija ovih faktora varira, i ne postoji jedinstven uzrok paničnih napada koji važi za sve ljude
Panični napad - simptomi
Simptomi paničnog napada mogu varirati od osobe do osobe, ali obično uključuju kombinaciju fizičkih i emocionalnih manifestacija. Evo detaljnog opisa simptoma, gledano iz iskustva ljudi:
Fizički simptomi:
- Ubzan rad srca (tahikardija): Ovo je često jedan od prvih simptoma. Osoba može osećati snažne otkucaje srca, kao da im srce lupa brže nego inače.
- Otežano disanje (dispneja): Mnogi ljudi opisuju osećaj nedostatka vazduha ili gušenja, što može izazvati intenzivan strah.
- Znojenje: Osoba može intenzivno početi znojiti, čak i ako nije fizički aktivna ili nije u toploj sredini.
- Treperenje ili podrhtavanje: Osećaj podrhtavanja ili treperenja u mišićima, rukama ili nogama može biti prisutan.
- Osećaj vrtoglavice ili nesvestice: Osoba može doživeti osećaj vrtoglavice, nestabilnosti ili straha od gubitka svesti.
Emocionalni simptomi:
- Intenzivan strah ili panika: Ovo je suštinski emocionalni element paničnog napada. Osoba doživljava snažan strah koji može biti neodređen ili povezan sa specifičnim mislima ili situacijama.
- Osećaj gubitka kontrole: Osoba može imati osećaj da gubi kontrolu nad sobom ili situacijom, što dodatno pojačava anksioznost.
- Strah od smrti ili ludila: Tokom paničnog napada, ljudi često izražavaju iracionalni strah od umiranja ili gubljenja razuma.
Dodatni simptomi:
- Osećaj trnjenja ili utrnulosti: Osoba može osetiti trnjenje ili utrnulost u rukama, nogama ili licu.
- Mučnina ili nelagodnost u stomaku: Simptomi gastrointestinalnog sistema, uključujući mučninu ili bol u stomaku, često su prisutni.
- Zamagljen vid ili osećaj nestvarnosti: Osobe mogu doživeti promene u percepciji, kao što su zamagljen vid, osećaj nestvarnosti ili depersonalizacije.
panični napad i fobije
Panični napad i fobije često su povezani, jer se fobije često javljaju kao rezultat paničnih iskustava ili su povezane sa situacijama koje su postale okidači za panične napade. Evo nekoliko fobija koje često prate panične napade:
Agorafobija:
- Opis: Agorafobija je fobija koja se odnosi na strah od situacija ili mesta u kojima osoba može doživeti panični napad i gde može biti teško dobiti pomoć ili pobći.
- Veza sa Paničnim Napadima: Osobe koje su doživele panične napade mogu razviti agorafobiju kao zaštitni mehanizam kako bi izbegle situacije koje percipiraju kao potencijalne okidače za napade.
Socijalna Fobija (Socijalni Anksiozni Poremećaj):
- Opis: Socijalna fobija se odnosi na snažan strah od procene i osude drugih ljudi, često manifestovan u socijalnim situacijama.
- Veza sa Paničnim Napadima: Osobe koje su doživele panične napade mogu razviti socijalnu fobiju, posebno ako su doživele neprijatne situacije ili ocene tokom napada u društvenim okolnostima.
Specifične Fobije:
- Opis: Specifične fobije su iracionalni strahovi od određenih objekata, situacija ili aktivnosti.
- Veza sa Paničnim Napadima: Ako je osoba doživela panični napad u određenoj situaciji ili povezan sa određenim objektom, može razviti specifičnu fobiju vezanu za taj objekat ili situaciju.
Zdravstvena Anksioznost (Hipohehondrija):
- Opis: Osobe sa zdravstvenom anksioznošću imaju intenzivan strah od bolesti i često preterano interpretiraju fizičke simptome.
- Veza sa Paničnim Napadima: Panični napadi, posebno ako uključuju fizičke simptome poput ubrzanog srca ili otežanog disanja, mogu doprineti razvoju zdravstvene anksioznosti.
Panični Poremećaj sa Agorafobijom:
- Opis: Ovaj poremećaj kombinuje panični poremećaj sa agorafobijom. Osobe sa ovim poremećajem često doživljavaju panične napade i razvijaju strah od situacija u kojima bi napad mogao da se pojavi.
- Veza sa Paničnim Napadima: Agorafobija u ovom kontekstu predstavlja izbegavanje situacija koje izazivaju anksioznost i mogu dovesti do paničnog napada.
Panični poremećaj
Panični poremećaj je vrsta anksioznog poremećaja karakterisana iznenadnim i intenzivnim napadima panike. Ovi napadi panike obično se javljaju neočekivano i traju relativno kratko, obično oko 10-20 minuta, ali mogu biti vrlo zastrašujući.
Ono što razlikuje panični poremećaj od običnih napada anksioznosti je tendencija ponovljenih napada, uz stalnu brigu i strah od ponovnih napada panike. Osoba koja pati od paničnog poremećaja često može razviti i agorafobiju, tj. strah od određenih situacija ili mesta gde se boji doživeti napad panike. Panični poremećaj može značajno uticati na svakodnevni život i zahtevati odgovarajuće lečenje.
Koje metode mogu odmah zaustaviti panični napad?
Iako nije moguće odmah zaustaviti panični napad, postoje strategije koje ljudi mogu primeniti kako bi smirili simptome i smanjili intenzitet napada. Evo nekoliko metoda koje neki ljudi nalaze korisnim:
Duboko disanje: Fokusiranje na duboko, sporije disanje može pomoći u smirivanju nervnog sistema. Pokušajte duboko udisati kroz nos, zadržati dah nekoliko sekundi, a zatim polako izdahnuti kroz usta.
Vizualizacija: Pokušajte se usredsrediti na pozitivne slike ili situacije. Zamišljanje mirnog mesta može pomoći u smanjenju anksioznosti.
Afirmacije: Ponavljanje pozitivnih rečenica može vam pomoći da preusmerite negativne misli. Na primer, možete govoriti sebi nešto poput: „Ovo će proći“ ili „Kontrolišem svoje disanje.“
Prizemljenje: Fokusiranje na sadašnji trenutak može pomoći. Pokušajte osvestiti svoje okruženje, opisati ga sebi u mislima ili dodirivati objekte oko sebe kako biste povećali svest o stvarnosti.
Vežbe opuštanja mišića: Svesno opuštanje mišića može pomoći u smanjenju napetosti. Možete pokušati svesno opuštati svaki deo tela, počevši od stopala i idući prema gore.
Praktikovanje mindfulness-a: Tehnike mindfulness meditacije mogu vam pomoći da se usredsredite na trenutak bez procene ili reakcije. Fokusiranje na disanje ili druge senzacije može vam pomoći da se opustite.
Fizička aktivnost: Brza šetnja ili lagana vežba može pomoći u oslobađanju napetosti i smanjenju simptoma.
Najvažnija metoda i savet je ta da prihvatite paničan napad i da ga pustite bez straha da bude tu, samim tim on će oslabiti i prestati da se javlja.
Panični napad i depresija
Panični napad i depresija često idu ruku pod ruku i mogu delovati zajedno kod nekih ljudi. Evo nekih načina na koje su panični napadi povezani s depresijom:
Komorbidnost: Osobe koje pate od paničnog poremećaja često imaju veću sklonost i ka većem riziku od depresivnih poremećaja. Ovo se naziva komorbidnost, gde dva ili više mentalnih poremećaja postoje istovremeno.
Zajednički faktori rizika: Panični poremećaj i depresija mogu deliti određene faktore rizika, kao što su genetska predispozicija, neuravnoteženost hemijskih supstanci u mozgu (naročito serotonin i norepinefrin), trauma, stres ili određeni životni događaji.
Anksioznost i niska raspoloženja: Panični napadi često prate snažnu anksioznost, dok depresija karakteriše niska raspoloženja, gubitak interesa za aktivnosti i osećaj bespomoćnosti. Osobe koje doživljavaju oba stanja mogu se suočiti s oscilacijama između perioda intenzivne anksioznosti i perioda duboke tuge.
Zajednički simptomi: Panični poremećaj i depresija mogu deliti neke simptome, kao što su problemi sa spavanjem, promene u apetitu, koncentracijski problemi i umor. Ovi simptomi mogu se međusobno pojačavati, što otežava svakodnevno funkcionisanje.
Socijalna izolacija: Osobe koje pate od paničnih napada mogu izbegavati određene situacije ili aktivnosti iz straha od ponovnih napada. Ovo povlačenje može dovesti do socijalne izolacije, što može doprineti razvoju depresivnih simptoma.
Kvaliteta života: Kada se panični poremećaj i depresija javljaju istovremeno, može značajno uticati na kvalitet života pojedinca. Obe ove mentalne bolesti mogu imati ozbiljan uticaj na svakodnevno funkcionisanje, lične odnose, radnu sposobnost i opšte blagostanje.
Lečenje psihoterapijom
Psihoterapija je često ključni deo lečenja paničnog poremećaja. Različite vrste terapije mogu biti korisne u pomoći osobi da bolje razume i nosi se sa svojim paničnim napadima. Evo nekoliko načina na koje psihoterapija može pomoći u lečenju paničnog napada:
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT): Ova vrsta terapije često se koristi za lečenje paničnog poremećaja. KBT se fokusira na identifikaciju i promenu negativnih i iracionalnih misli koje doprinose paničnim napadima. Kroz terapiju, osoba uči nove načine razmišljanja i ponašanja koji smanjuju anksioznost.
Ekspoziciona terapija: Ova tehnika uključuje postepeno izlaganje pacijenta situacijama koje izazivaju anksioznost ili panične napade. Cilj je smanjiti strah od tih situacija kroz kontrolisano suočavanje s njima. Ovaj pristup može pomoći osobi da postepeno izgradi toleranciju na anksioznost i smanji intenzitet napada.
Terapija svesnosti (mindfulness): Ova tehnika podrazumeva usmeravanje pažnje na trenutak bez prosuđivanja. Kroz vežbe disanja i svesnost, osoba uči da se fokusira na sadašnji trenutak umesto da se preplavi brigama o budućnosti ili prethodnim iskustvima paničnih napada.
Psihoedukacija: Terapeut može pružiti obrazovanje o paničnom poremećaju, objasniti fizičke i emocionalne aspekte napada panike i pomoći osobi da bolje razume svoje simptome. Ovo razumevanje može smanjiti strah i doprineti uspešnom upravljanju anksioznošću.
Rad na emocionalnim veštinama: Terapeut može raditi s osobom na razvoju veština emocionalne regulacije. To uključuje prepoznavanje i upravljanje emocijama kako bi se smanjila anksioznost i povećala sposobnost suočavanja sa stresom.
Postavljanje ciljeva i planiranje: Terapija može pomoći osobi da postavi realne ciljeve i razvije strategije za postizanje tih ciljeva. Ovo može poboljšati osećaj kontrole i samopouzdanja, smanjujući time anksioznost.
Panični napad lečenje kod psihijatra
Lečenje paničnog poremećaja kod psihijatra obuhvata procenu, dijagnozu i primenu različitih terapijskih pristupa, uključujući i farmakoterapiju. Evo nekoliko elemenata koje psihijatar može primeniti u lečenju paničnog poremećaja:
Psihofarmacija: Psihijatar može preporučiti lekove kako bi kontrolisao simptome paničnog poremećaja. Antidepresivi, posebno selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) ili benzodiazepini, često se koriste u ovom kontekstu. Antidepresivi mogu pomoći u dugotrajnom upravljanju anksioznošću, dok benzodiazepini mogu pružiti brzo olakšanje, ali se obično koriste na kratkoročnoj osnovi zbog rizika od zavisnosti.
Terapeutske sesije: Psihijatar može kombinovati farmakoterapiju s terapeutskim sesijama kako bi pružio celovit pristup lečenju. Ove sesije mogu uključivati različite terapeutske modalitete, poput kognitivno-bihevioralne terapije (KBT), koja se često koristi u lečenju paničnog poremećaja. Kroz razgovor s pacijentom, psihijatar može identifikovati uzroke anksioznosti i pomažući im da razviju nove načine razmišljanja i ponašanja.
Pracenje i prilagođavanje terapije: Psihijatar prati pacijenta tokom lečenja kako bi procenio efikasnost terapije i eventualno prilagodio plan lečenja. Ovo može uključivati promenu doze lekova, prilagođavanje terapijskih pristupa ili prelazak na druge lekove ako je to potrebno.
Hitna intervencija: U situacijama kada pacijent doživljava akutni napad panike ili težak stres, psihijatar može pružiti hitnu podršku i proceniti potrebu za dodatnim intervencijama, uključujući promene u lečenju ili kratkoročnu hospitalizaciju ako je to neophodno.
Edukacija pacijenta: Psihijatar igra ključnu ulogu u obrazovanju pacijenta o paničnom poremećaju, njegovim simptomima i mogućnostima lečenja. Edukacija može pomoći pacijentu da bolje razume svoje stanje i aktivno učestvuje u procesu lečenja.
Ostali načini lečenja
Osim psihoterapije i farmakoterapije, postoje i drugi načini lečenja za panični napad koji se mogu koristiti samostalno ili u kombinaciji s pomenutim pristupima. Ovi načini često uključuju promene u načinu života i primenu tehnika koje podržavaju emocionalno blagostanje. Neki od tih načina uključuju:
Vežbe opuštanja: Tehnike opuštanja, poput progresivnog opuštanja mišića, dubokog disanja ili meditacije, mogu pomoći u smanjenju nivoa anksioznosti i fizičke napetosti.
Fizička aktivnost: Redovno vežbanje može poboljšati opšte zdravlje i smanjiti nivoe stresa. Čak i šetnje ili lagane vežbe mogu imati pozitivan uticaj na mentalno blagostanje.
Pravilna ishrana: Ishrana bogata hranom koja podržava zdravlje mozga, poput voća, povrća, integralnih žitarica i proteina, može imati pozitivan uticaj na emocionalno stanje.
Održavanje redovnog sna: Nedostatak sna može povećati anksioznost i otežati suočavanje s paničnim napadima. Održavanje redovnog ritma spavanja može poboljšati emocionalno blagostanje.
Socijalna podrška: Razgovor s prijateljima, porodicom ili podrška od strane grupa za samopomoć može pružiti osećaj povezanosti i podrške tokom teških trenutaka.
Izazivanje negativnih misli: Osvešćivanje i izazivanje negativnih i iracionalnih misli koje doprinose anksioznosti može pomoći u njihovom prevazilaženju.
Pravljenje planova za suočavanje: Razvijanje planova za suočavanje sa stresom i paničnim napadima može pomoći osobi da se oseća pripremljenom za izazove koji mogu dovesti do anksioznosti.
Rad na samoefikasnosti: Rad na izgradnji pozitivnog stava prema sopstvenim sposobnostima može povećati osećaj kontrole i smanjiti osećaj bespomoćnosti.