osteoartritis

Osteoartritis

Osteoartritis je degenerativna bolest zglobova koja može uticati na mnoga tkiva zglobova. To je daleko najčešći oblik artritisa, koji pogađa jako veliki broj ljudi, prema centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.

Istorijski gledano, osteoartritis (OA) je bio poznat kao stanje ‘habanja’, generalno povezano sa starenjem. Ali sada znamo da je to bolest celog zgloba, uključujući kosti, hrskavicu, ligamente, masnoću i tkiva koja oblažu zglob (sinoviju). Osteoartritis može degradirati hrskavicu, promeniti oblik kosti i izazvati upalu, što rezultira bolom, ukočenošću i gubitkom pokretljivosti.

OA može uticati na bilo koji zglob, ali obično pogađa ruke, kolena, kukove, donji deo leđa i vrat. Njegovi znaci i simptomi se obično pojavljuju češće kod osoba starijih od 50 godina, ali OA može da utiče i na mnogo mlađe ljude, posebno na one koji su ranije imali povredu zgloba, kao što je pocijepana ACL ili meniskus. Obično se razvija sporo tokom vremena, ali nakon takve povrede može se razviti mnogo brže, u roku od samo nekoliko godina. OA nije neizbežna bolest starenja; neki ljudi to nikada ne razviju.

Osteoartritis uzroci

Uzroci osteoartritisa su raznoliki i često uključuju kombinaciju faktora. Evo nekoliko ključnih uzroka osteoartritisa:

  1. Starenje: Osteoartritis često proizlazi iz prirodnog procesa starenja, gde se hrskavica u zglobovima postepeno troši tokom vremena.

  2. Genetska predispozicija: Nasledni faktori mogu povećati rizik od razvoja osteoartritisa. Ako imate rođake koji su patili od ove bolesti, to može povećati vašu podložnost.

  3. Povrede zglobova: Prethodne povrede zglobova, poput preloma kostiju ili povreda ligamenata, mogu povećati rizik od osteoartritisa u kasnijem životu.

  4. Preterano opterećenje zglobova: Ponavljajuće prekomerno opterećenje ili naprezanje na određenim zglobovima, bilo zbog posla, sporta ili drugih aktivnosti, može doprineti razvoju osteoartritisa.

  5. Gojaznost: Višak telesne mase može povećati pritisak na zglobove, posebno na kolena i kukove, što povećava rizik od osteoartritisa.

  6. Metabolički faktori: Određeni metabolički poremećaji, poput dijabetesa, mogu uticati na zdravlje zglobova i doprineti razvoju osteoartritisa.

  7. Hormonske promene: Hormonske promene, posebno tokom menopauze kod žena, mogu imati uticaja na razvoj osteoartritisa.

  8. Loše držanje i nepravilna biomehanika: Dugotrajno loše držanje ili nepravilna biomehanika pokreta mogu izazvati neravnomernu distribuciju opterećenja na zglobovima, što doprinosi oštećenju hrskavice.

Važno je napomenuti da se često kombinacija ovih faktora može javiti kod pojedinca, dovodeći do razvoja osteoartritisa.

Simptomi

Simptomi osteoartritisa mogu varirati u zavisnosti od stadijuma bolesti i zahvaćenih zglobova. Evo nekih uobičajenih simptoma osteoartritisa:

  1. Bol: Bol u zahvaćenim zglobovima je čest simptom osteoartritisa. Bol može biti prisutna tokom aktivnosti, ali i u mirovanju, naročito u kasnijim stadijumima bolesti.

  2. Ukočenost: Osobe sa osteoartritisom često doživljavaju osećaj ukočenosti u zglobovima, naročito nakon dužeg perioda mirovanja ili nepokretnosti.

  3. Smanjena pokretljivost: Osteoartritis može ograničiti opseg pokreta u zahvaćenim zglobovima, što dovodi do smanjene pokretljivosti i funkcionalnosti.

  4. Oteklina: Zglobovi pogođeni osteoartritisom mogu biti otečeni usled nakupljanja tečnosti, što doprinosi nelagodnosti.

  5. Zvuci u zglobovima: Ponekad se može čuti škripanje, škripanje ili drugi zvuci prilikom pokretanja zahvaćenih zglobova.

  6. Deformacije zglobova: U naprednijim fazama, osteoartritis može uzrokovati deformaciju zahvaćenih zglobova, što se može videti vizuelno.

  7. Slabost mišića: Slabost okolnih mišića može biti prisutna kao odgovor na bol i smanjenje pokretljivosti u zahvaćenim zglobovima.

Osteoartritis i njegove posledice

Osteoartritis može imati različite posledice koje utiču na kvalitet života pojedinca. Evo nekih od mogućih posledica osteoartritisa:

  1. Bol i nelagodnost: Najizraženija posledica osteoartritisa je bol u zahvaćenim zglobovima, što može dovesti do smanjenja sposobnosti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti i uživanje u životu.

  2. Smanjena pokretljivost: Osteoartritis može ograničiti opseg pokreta u zahvaćenim zglobovima, što dovodi do smanjenja pokretljivosti. To može otežati izvršavanje osnovnih funkcija kao što su hodanje, savijanje ili podizanje.

  3. Gubitak funkcionalnosti: Napredovanje osteoartritisa može dovesti do gubitka funkcionalnosti zahvaćenih zglobova, što može uticati na sposobnost izvršavanja svakodnevnih zadataka.

  4. Ograničavanje životnih aktivnosti: Osobe sa osteoartritisom mogu doživeti ograničenja u obavljanju aktivnosti koje su ranije bile rutinske, poput penjanja stepenicama, vožnje bicikla ili igranja sportova.

  5. Emocionalne posledice: Hronična bol i ograničenja u pokretljivosti mogu imati emocionalne posledice, uključujući stres, anksioznost i depresiju.

  6. Deformacije zglobova: U nekim slučajevima, osteoartritis može uzrokovati deformacije zahvaćenih zglobova, što može dodatno otežati svakodnevne aktivnosti.

  7. Kvalitet života: Sve ove posledice zajedno mogu značajno uticati na opšti kvalitet života pojedinca, otežavajući mu obavljanje uobičajenih aktivnosti i uživanje u svakodnevnim radostima života.

osteoartritis

Dijagnoza

Dijagnoza osteoartritisa postavlja se na osnovu kombinacije medicinskog pregleda, anamneze pacijenta i dijagnostičkih testova. Lekar će uzeti u obzir simptome, medicinsku istoriju, eventualne povrede zglobova, obavljanje fizičkog pregleda i, ako je potrebno, naručivanje dodatnih dijagnostičkih testova kao što su rendgenski snimci, magnetska rezonanca (MR) ili krvni testovi. Važno je saradnja između pacijenta i lekara kako bi se postavila tačna dijagnoza i pristupilo odgovarajućem lečenju.

Osteoartritis lečenje

Osteoartritis (OA) je hronično oboljenje za koje trenutno ne postoji lek, ali postoje različite terapije koje mogu pomoći u ublažavanju bolova i simptoma. Lekovi, pomoćni uređaji i hirurške opcije su dostupni za pacijente.

Lekovi predstavljaju jedan od načina za borbu protiv bolova i upale kod OA. Analgetici kao što je acetaminofen i opioidi mogu se koristiti za ublažavanje bolova. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) poput aspirina, ibuprofena, naproksena i celekoksiba takođe mogu pomoći u kontroli upale i bolova. Kontrairitansi, koji sadrže sastojke poput kapsaicina, mentola i lidokaina, mogu iritirati nervne završetke i pružiti dodatno olakšanje.

Kortikosteroidi su antiinflamatorni lekovi koji deluju na sličan način kao hormon kortizol. Oni se mogu uzimati na usta ili se ubrizgavati u zglob u ordinaciji lekara. Plazma bogata trombocitima (PRP) je druga opcija dostupna putem injekcija, ali treba razgovarati sa lekarom o njenoj efikasnosti i bezbednosti.

Pored toga, postoje i drugi lekovi koji mogu pomoći. Duloksetin (Cymbalta), antidepresiv, i pregabalin (Lyrica), su oralni lekovi koji su odobreni za lečenje bolova pri OA.

Kao poslednje rešenje, ako je zglob oštećen, hirurško spajanje ili zamena mogu biti opcija. Ovakve hirurške procedure koriste kombinaciju metala, plastike i/ili keramike kako bi se zglob obnovio i smanjila bol.

Važno je konsultovati se sa lekarom pre nego što izaberete terapiju, kako biste dobili najbolji savet i individualni plan lečenja za vaš slučaj.

Vežbanje

Kretanje je suštinski deo plana lečenja OA. Prema američkom Ministarstvu zdravlja i socijalnih usluga, cilj bi trebalo da bude 150 minuta umerenih do snažnih vežbi nedeljno. Dobar program vežbanja za borbu protiv bola i ukočenosti OA ima četiri dela:

  1. Vežbe jačanja grade mišiće oko bolnih zglobova i pomažu u smanjenju stresa na njima.
  2. Vežbanje opsega pokreta ili istezanje pomaže u smanjenju ukočenosti i održavanju pokretljivosti zglobova.
  3. Aerobne ili kardio vežbe pomažu u poboljšanju izdržljivosti i nivoa energije i smanjenju viška kilograma.
  4. Vežbe za ravnotežu pomažu u jačanju malih mišića oko kolena i članaka i pomažu u sprečavanju padova.

Gubitak težine

Prekomerna težina stavlja dodatnu snagu i stres na zglobove koji nose težinu, uključujući kukove, kolena, gležnjeve, stopala i leđa, a masne ćelije podstiču upalu. Gubitak dodatne težine pomaže u smanjenju bolova i usporavanju oštećenja zglobova. Svaka izgubljena kilograma težine uklanja četiri funte pritiska na zglobove donjeg dela tela.

Fizičke terapije i pomoćni uređaji Fizioterapeuti, radni terapeuti i kiropraktičari mogu pružiti:

  1. Specifične vežbe koje pomažu u stabilizaciji zglobova i ublažavanju bolova.
  2. Informacije o prirodnim tretmanima i proizvodima koji mogu ublažiti bol.
  3. Uputstva za lakše kretanje i zaštitu zglobova.
  4. Proteze, umetci za cipele ili drugi pomoćni uređaji.

Osteoartritis hirurško lečenje

Hirurške intervencije postaju opcija kada konzervativne metode lečenja ne donose adekvatno olakšanje ili kada osteoartritis uznapreduje do tačke kada ozbiljno ometa svakodnevne aktivnosti. Evo nekoliko hirurških opcija koje se koriste u lečenju osteoartritisa:

  1. Artroskopija: Ova procedura uključuje malu inciziju kroz koju se uvodi artroskop, tanka cev sa svetlosnom kamerom. Ovo omogućava hirurgu da pregleda unutrašnjost zgloba, ukloni oštećeno tkivo ili izvede manje popravke.

  2. Osteotomija: Osteotomija se koristi za preusmeravanje opterećenja s oštećenog dela zgloba na zdravije područje. Tokom ove procedure, hirurg može prilagoditi oblik kosti kako bi se poboljšala stabilnost i smanjilo trenje.

  3. Artrodeza: Ova hirurška procedura ima za cilj spajanje zglobova kako bi se eliminisao pokret. Iako to može ograničiti fleksibilnost, artrodeza može pružiti stabilnost i ublažiti bol.

  4. Artroplastika (Zamena zglobova): Zamena zglobova je česta procedura za teže oštećene zglobove. Tokom ove operacije, oštećeni zglob se uklanja i zamenjuje protezom, koja može biti napravljena od metala, plastike ili keramike. Najčešće se izvodi zamena kuka ili kolena.

  5. Resekcija zgloba: Ova procedura se ponekad primenjuje kod manjih zglobova, poput zgloba palca. Hirurg uklanja deo ili ceo zglob kako bi smanjio bol i poboljšao funkciju.

Važno je napomenuti da svaka hirurška procedura nosi određene rizike, a odluka o hirurškom lečenju treba biti pažljivo razmotrena i donesena u konsultaciji sa lekarom. Pre hirurškog zahvata, pacijenti se obično podvrgavaju detaljnim pregledima i procenama kako bi se utvrdila najbolja opcija za njihov specifičan slučaj osteoartritisa.

Scroll to Top