Multipla skleroza (MS) je bolest koja zahvata centralni nervni sistem i smatra se autoimunim poremećajem, što znači da imunološki sistem greškom napada sopstveno tkivo. Ova bolest je karakteristična po svojoj nepredvidljivosti, sa različitim simptomima i stepenom njihove ozbiljnosti kod različitih ljudi. Mijelin, supstanca koja oblaže nervna vlakna i omogućava brz prenos nervnih impulsa, uništava se u MS, što dovodi do formiranja ožiljnog tkiva poznatog kao skleroza ili lezije. Ovi ožiljci ometaju normalan prenos signala u nervnom sistemu, što može rezultirati različitim simptomima kao što su problemi sa vidom, govorom, motoričkim funkcijama i koordinacijom pokreta.
Multipla skleroza - šta je uzrokuje?
Multipla skleroza (MS) je autoimuna bolest, što znači da je uzrok njenog nastanka kompleksan i uključuje kombinaciju genetskih, okolišnih i imunoloških faktora. Tačan uzrok MS-a nije potpuno jasan, ali se smatra da su nekoliko faktora uključeni u njen razvoj.
Genetika: Postoje određeni genetski faktori koji mogu povećati rizik od razvoja MS-a. Istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju članove porodice sa MS-om imaju veći rizik od oboljevanja.
Okolina: Okolinski faktori, poput infekcija, izloženosti toksinima ili nedostatka određenih vitamina, mogu takođe imati ulogu u razvoju MS-a. Na primer, pušenje i nedostatak vitamina D su povezani sa povećanim rizikom od MS-a.
Imunološki sistem: MS se smatra bolešću u kojoj imunološki sistem greškom napada sopstveni nervni sistem. Tačan uzrok ove autoimune reakcije nije potpuno razjašnjen, ali se veruje da je uključen složen niz imunoloških faktora.
Iako su ovi faktori važni za razumevanje MS-a, njihova interakcija i tačan mehanizam nastanka bolesti još uvek nisu potpuno razjašnjeni.
Multipla skleroza simptomi
Problemi sa vidom: Može se javiti zamagljen vid ili gubitak vida na jednom oku. Ponekad se pojavljuju oštri bolovi prilikom pokreta očiju. Dvostruki vid takođe može biti problem.
Problemi sa mišićima: Slabost mišića je česta, posebno u nogama. Grčevi mišića mogu biti bolni, a takođe se može javiti i trnjenje ili utrnulost u mišićima.
Problemi sa ravnotežom i koordinacijom: Multiple skleroza može ometati normalno funkcionisanje ravnoteže i koordinacije pokreta, što može dovesti do nespretnosti pri hodanju ili izvođenju svakodnevnih aktivnosti.
Umor: Osobe sa multiplom sklerozom često se suočavaju sa ekstremnim umorom koji nije direktno povezan sa fizičkim ili mentalnim naporom. Ovaj tip umora može biti iscrpljujući i ometati svakodnevne aktivnosti.
Trnjenje ili utrnulost: Ovo je čest simptom, posebno u rukama i nogama. Može biti prisutan kontinuirano ili se javljati u obliku trnjenja koje dolazi i prolazi.
Prvi simptomi MS
Kada je reč o prvobitnim simptomima multiple skleroze, oni mogu biti slični kasnijim simptomima, ali su često manje izraženi ili se javljaju povremeno. Na primer, gubitak vida može biti privremen ili blag u početnoj fazi bolesti. Slabost mišića može biti manje izražena i može se često pripisati drugim uzrocima. U svakom slučaju, važno je da se simptomi obrate pažnju i da se potraži medicinska pomoć kako bi se postavila tačna dijagnoza i započelo lečenje.
Podela simptoma
Primarni simptomi:
- Slabost
- Utrnulost
- Drhtanje (tremor)
- Gubitak vida
- Bol
- Paraliza
- Gubitak ravnoteže
- Problemi sa bešikom i crevima
Sekundarni simptomi:
- Paraliza može dovesti do čireva od ležanja.
- Problemi sa bešikom mogu izazvati ponovljene infekcije urinarnog trakta.
- Neaktivnost može dovesti do slabosti, lošeg držanja mišića, smanjene gustine kostiju i problema sa disanjem.
- Postati manje pokretljiv zbog slabosti i problema sa gutanjem može dovesti do većeg rizika od upale pluća.
Tercijarni simptomi:
- Socijalni, poslovni i psihološki problemi:
- Osoba koja postane nesposobna da hoda ili vozi može izgubiti sredstva za život.
- Naprezanje suočavanja sa hroničnom neurološkom bolešću može poremetiti lične odnose.
- Depresija se često viđa kod ljudi sa MS.
Multipla skleroza - dijagnostikovanje
Dijagnoza multipla skleroze nije postavljena kroz jedan specifičan test, već kroz pažljiv proces isključivanja drugih uzroka i bolesti. Za postavljanje dijagnoze MS, dve stvari moraju biti uzete u obzir:
Osoba mora imati bar dva napada simptoma MS u razmaku od najmanje jednog meseca. Napad se definiše kao iznenadni pojava bilo kojih simptoma MS ili pogoršanje simptoma koje traje najmanje 24 sata.
Postojeća oštećenja mijelina u centralnom nervnom sistemu moraju biti prisutna na više od jednog mesta, a ta oštećenja ne smeju biti uzrokovana drugom bolešću.
Generalno, jedan napad zajedno s određenim uzorcima promena u moždanom tkivu vidljivih na MRI skeniranju s kontrastom može upućivati na dijagnozu MS.
Proces evaluacije MS uključuje detaljnu zdravstvenu istoriju i neurološki pregled, uključujući procenu mentalnih i emocionalnih funkcija, funkcija jezika, pokreta i koordinacije, vida, ravnoteže i funkcija pet čula.
Pri evaluaciji osobe na MS, mogu se koristiti sledeći dijagnostički testovi:
- MRI: koristi se za detaljno snimanje organa i struktura unutar tela radi otkrivanja plakova ili ožiljaka uzrokovanih MS-om.
- Evocirani potencijali: testovi koji beleže električni odgovor mozga na vizualne, auditivne i senzorne stimulanse, pokazujući moguće usporenje poruka u različitim delovima mozga.
- Analiza cerebrospinalne tečnosti: posmatra tečnost uzetu iz kičmene moždine radi procjene ili dijagnoze, te testira ćelijske i hemijske abnormalnosti koje se vide kod MS-a.
- Testovi krvi: koriste se za isključivanje drugih uzroka neuroloških simptoma.
Proces procene i dijagnoze MS zahtijeva korišćenje niza alata za isključivanje drugih mogućih poremećaja, kao i niz laboratorijskih testova koji, ako su pozitivni, potvrđuju dijagnozu.
Kako se leči multipla skleroza
Multipla skleroza (MS) je kompleksna bolest koja zahteva individualizovan pristup lečenju. Vaš zdravstveni radnik će pažljivo proceniti vaše zdravstveno stanje, vaše godine, kao i vaše prethodno zdravstveno stanje kako bi odredio najbolji plan lečenja za vas. Takođe će uzeti u obzir vašu sposobnost da se nosite sa određenim lekovima, terapijama ili tretmanima, kao i vaše lične preference i mišljenja.
Iako nema specifičnog leka za MS, postoje različiti pristupi koji mogu pomoći u upravljanju simptomima i poboljšanju funkcionalnosti. Tretmani za MS uključuju lekove, rekvizite kao što su štapovi, proteze ili hodalice, kao i aktivnosti rehabilitacije.
Rehabilitacija igra ključnu ulogu u poboljšanju kvaliteta života osoba koje boluju od MS. Kroz rehabilitaciju, možete raditi na povratku funkcija koje su važne za svakodnevni život, postati što nezavisniji koliko je to moguće, uključiti svoju porodicu u proces lečenja, donositi ispravne odluke u vezi sa vašom brigom i naučiti nove veštine koje će vam pomoći da se nosite sa izazovima koje donosi MS.
Osim toga, prilagođavanje vašeg doma može biti od velike pomoći. Promene u rasporedu i prilagođavanje okoline mogu olakšati svakodnevne aktivnosti i smanjiti rizik od povreda. Važno je da se konsultujete sa svojim zdravstvenim radnikom kako biste razvili personalizovan plan lečenja i rehabilitacije koji će odgovarati vašim individualnim potrebama i ciljevima.
Komplikacije kod multipla skleroze
Multipla skleroza (MS) može izazvati različite komplikacije koje mogu varirati od osobe do osobe. Neki od potencijalnih problema koje osobe s MS-om mogu doživjeti uključuju:
Problemi s pokretljivošću: MS može uticati na sposobnost osobe da se kreće. Što može dovesti do problema poput slabosti mišića, trnjenja ili gubitka osećaja u udovima, koordinacijskih problema i grčeva.
Umor: Ekstremni umor često je prisutan kod osoba s MS-om, što može biti izuzetno iscrpljujuće i ometati svakodnevne aktivnosti.
Problemi s vidom: Optički neuritis, upala optičkog nerva, česta je komplikacija MS-a koja može izazvati zamagljen vid, dvostruki vid ili gubitak vida na jednom oku.
Problemi s mokrenjem i probavom: MS može uticati na funkciju mokraćne bešike i creva, što može rezultirati problemima poput urinarne inkontinencije ili zatvora.
Problemi s kognitivnim funkcijama: Osobe s MS-om mogu doživeti poteškoće s pamćenjem, koncentracijom, obradom informacija i drugim kognitivnim funkcijama.
Depresija i anksioznost: Život s MS-om može biti izazovan i stresan, što može povećati rizik od depresije, anksioznosti i drugih mentalnih zdravstvenih problema.
Seksualni problemi: MS može uticati na seksualnu funkciju, uključujući smanjen libido, problemi s erekcijom ili orgazmom te suvoću vagine.
Oštećenje kostiju: Osobe s MS-om imaju povećani rizik od osteoporoze zbog smanjene telesne aktivnosti, upotrebe kortikosteroida i drugih čimbenika.
Komplikacije vezane uz lekove: Lekovi koji se koriste za lečenje MS-a mogu imati nuspojave i komplikacije, poput povećanog rizika od infekcija ili problema sa jetrom.
Ovo su samo neki od mogućih problema s kojima se osobe s MS-om mogu suočiti. Važno je redovno pratiti stanje s lekarom i prilagoditi terapiju kako bi se smanjio rizik od komplikacija i poboljšala kvaliteta života.
Život sa MS
Život sa multipla sklerozom (MS) može biti izazovan, ali postoje načini da se olakša svakodnevni život. Evo nekoliko saveta:
Edukacija: Naučite što više o MS-u, kako bi ste bolje razumeli svoje stanje i kako da upravljate simptomima.
Komunikacija: Razgovarajte otvoreno sa svojim lekarom o simptomima i promenama koje primetite. Takođe, razgovarajte sa porodicom i prijateljima o svojim potrebama i kako mogu da vam pomognu.
Planiranje: Napravite plan za svakodnevne aktivnosti kako biste se lakše organizovali i smanjili stres.
Zdrava ishrana: Pravilna ishrana može pomoći u održavanju zdravlja i energije. Pokušajte da jedete raznovrsnu ishranu koja uključuje voće, povrće, integralne žitarice i zdrave masti.
Vežbanje: Fizička aktivnost može poboljšati snagu, ravnotežu i opšte zdravlje. Razgovarajte sa svojim lekarom o programu vežbanja koji odgovara vašim potrebama.
Odmor i relaksacija: Važno je da odmarate i opuštate se kako biste smanjili stres i umor.
Pomoć i podrška: Ne ustručavajte se da zatražite pomoć od porodice, prijatelja ili profesionalaca kada je potrebno. Podrška od drugih može biti od velike pomoći.
Samopomoć: Naučite tehnike samopomoći koje vam mogu pomoći da se nosite sa simptomima, kao što su tehnike disanja, meditacija ili yoga.
Prilagođavanje okoline: Prilagodite svoj dom i radno okruženje kako biste olakšali svakodnevne aktivnosti i smanjili rizik od povreda.
Pozitivan stav: Održavanje pozitivnog stava može vam pomoći da se nosite sa izazovima MS-a i da živite ispunjen život.