Većina lordoza nije dovoljno teška da izazove simptome ili im nije potrebano lečenje, ali nemojte ignorisati promene u vašem telu. Razgovarajte sa svojim terapeutom čim primetite nešto drugačije na vratu, leđima ili na bilo kom drugom mestu duž kičme.
šta je lordoza?
Lordoza je medicinski termin koji se odnosi na normalnu zakrivljenost kičmenog stuba u lumbalnoj, cervicalnoj i vratnoj regiji. Ova prirodna zakrivljenost pruža stabilnost, fleksibilnost i amortizaciju pri kretanju i aktivnostima. Međutim, preterana zakrivljenost ka unutra naziva se hipelordoza, a ka spolja hipolordoza.
Lordoza se razvija ako se vaša kičma previše savija i gura vaše držanje iz uobičajenog položaja. Zapamtite, lordoza je normalna u vratnoj i lumbalnoj kičmi. U vratnoj kičmi, krivina od 30 do 40 stepeni je normalna. U lumbalnoj kičmi, tipična je krivina od 40 do 60 stepeni.
vrste lordoze
Lordoza se obično deli u tri kategorije u zavisnosti od toga koje područje kičme zahvata:
Cervikalna lordoza – to je prirodna zakrivljenost kičme u vratnom delu. Ova zakrivljenost pomaže u održavanju ravnoteže glave i vrata. Ako je zakrivljenost preterana, to se naziva hiperlordoza, dok se nedovoljna zakrivljenost naziva hipolordoza.
Torakalna lordoza – to je prirodna zakrivljenost kičme u gornjem delu leđa. Ova zakrivljenost pruža podršku gornjem delu tela i pomaže u održavanju ravnoteže. Ako je zakrivljenost preterana, to se naziva hiperlordoza, dok se nedovoljna zakrivljenost naziva hipolordoza.
Lumbalna lordoza – to je prirodna zakrivljenost kičme u donjem delu leđa. Ova zakrivljenost pomaže u održavanju ravnoteže i fleksibilnosti tela. Ako je zakrivljenost preterana, to se naziva hiperlordoza, dok se nedovoljna zakrivljenost naziva hipolordoza.
Razlika između hiperlordoze i hipolordoze je u količini zakrivljenosti kičme. Kao što smo već spomenuli, hiperlordoza se javlja kada je zakrivljenost kičme prekomerna, dok hipolordoza nastaje kada je zakrivljenost nedovoljna. Obe ove vrste lordoze mogu uzrokovati bol i druge simptome, a dijagnoza i tretman zavise od uzroka i ozbiljnosti stanja. Važno je pravovremeno potražiti medicinski savet ako sumnjate na prisustvo bilo koje vrste lordoze.
razlika između lordoze, spondiloze i kifoze
Lordoza, spondiloza i kifoza su tri različita stanja kičme koja mogu uzrokovati bol, ograničenje pokreta i druga neprijatna stanja, ali se razlikuju po svojim karakteristikama i uzrocima.
Spondiloza se odnosi na degenerativne promene u kičmenom stubu koje se najčešće javljaju usled starenja. Ovo stanje uključuje degeneraciju zglobova između kičmenih pršljenova, kao i sužavanje kičmenog kanala. Simptomi spondiloze mogu varirati, od blage do jake boli u leđima, ograničenog kretanja, utrnulosti i trnjenja u nogama.
Kifoza je abnormalna zakrivljenost kičme u grudnoj regiji. Kada je kifoza preterana, kao što se dešava kod hiperkifoze, može izazvati bolove u leđima, otežano disanje i druge probleme. Kifoza može biti posledica nepravilnog držanja, degenerativnih bolesti, kao i drugih stanja.
ko je podložan lordozi?
Svako može da razvije lordozu, ali neki faktori mogu povećati rizik od njenog nastanka. Osobe koje provode mnogo vremena sedeći, kao što su vozači kamiona, kancelarijski radnici, studenti, mogu da budu podložniji razvoju lordoze.
Takođe, preterana telesna težina, trudnoća, urođene abnormalnosti kičme, kao i loše držanje mogu dovesti do lordoze.
kako lordoza utiče na telo?
Lordoza koja je preterana može izazvati brojne probleme u telu. Povećana zakrivljenost u lumbalnoj regiji može uzrokovati bolove u donjem delu leđa, kao i probleme sa fleksibilnošću i pokretljivošću.
Povećana zakrivljenost u cervikalnoj regiji može uzrokovati bolove u vratu, ramenima i rukama, a takođe može dovesti do glavobolje i otežanog disanja.
lordoza simptomi
Simptomi lordoze uključuju bolove u donjem delu leđa, vratu ili ramenima, kao i ograničenu pokretljivost.
Promene u vratkoj posturi takođe mogu ukazivati na ovo stanje. Bolovi u nogama, slabost u mišićima nogu, utrnulost i trnjenje u nogama i stopalima.
Kod dece, preterana lordoza u lumbalnoj regiji može uzrokovati kašnjenje u motoričkom razvoju i nepravilno držanje tela.
lordoza uzrok
Lordoza može biti uzrokovana različitim faktorima, uključujući:
- Loše držanje tela, koje može uzrokovati neravnomernu raspodelu težine i stres na kičmenom stubu
- Preterana telesna težina koja može izazvati dodatni pritisak na kičmu
- Trudnoća, koja može izazvati promene u ravnoteži tela i povećati pritisak na kičmu
- Urođene abnormalnosti kičme, koje mogu uticati na normalnu zakrivljenost kičme
- Degenerativne promene u kičmi, kao što je osteoporoza, koja može uticati na normalnu strukturu kičmenog stuba
- Ostale promene u kičmi poput, kifoze, spondilze itd.
kako se dijagnostikuje lordoza?
Dijagnostikovanje lordoze uključuje detaljnu procenu istorije bolesti, fizički pregled i slikovne preglede kičme, poput rendgena, magnetne rezonance (MRI) i kompjuterske tomografije (CT). Fizički pregled se obično sastoji od pregleda držanja tela, merenja zakrivljenosti kičme i procene pokretljivosti kičme.
lordoza lečenje?
Lečenje lordoze zavisi od mesta gde se nalazi, od vrste i simptoma.
Većini ljudi nije potreban nikakav tretman. Ako imate simptome kao što su bol u vratu ili leđima, verovatno će vam trebati masaža, vežbe jačanja i istezanja.
Verovatno ćete morati da posećujete svog terapeuta svakih nekoliko meseci da biste pratili lordozu kako biste bili sigurni da krivina nije postala ozbiljnija.
Ako se krivina vremenom pogorša, ili ako nije fleksibilna, vaš lekar može predložiti nekoliko tretmana, uključujući:
Fizikalna terapija: Vaš lekar može predložiti vežbe i istezanja za jačanje mišića oko kičme. Vežbe ne mogu da smanje krivinu ili izleče lordozu, ali studije su otkrile da su to najbolji način za smanjenje simptoma kao što su bol u vratu ili leđima. Jačanje mišićs kolena , kukova, trbušnjaka i gluteusa može poboljšati vaše držanje .
Nošenje proteze koja podržava kičmu i sprečava je da se dalje savija. Vaš lekar će vam reći koliko često treba da nosite protezu i koliko dugo ćete morati da je nosite. Većina ljudi treba da nosi protezu najmanje 20 sati dnevno.
Retko je potrebna operacija lordoze. Ako je krivina ozbiljna – ili se vremenom pogoršava – vaš lekar može preporučiti operaciju kičme kako bi vam pomogao da ispravite kičmu i smanjite krivinu.
Vaš hirurg ili lekar će vam reći koja vrsta operacije će vam trebati i koliko će vam vremena trebati da se oporavite.
kako sprečiti lordozu?
Sprečavanje lordoze uključuje održavanje dobrog držanja tela, redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne težine. Važno je izbegavati dugotrajno sedenje i stajanje, i često menjati položaj tela. Vežbe za jačanje mišića leđa i trbuha takođe može pomoći u prevenciji lordoze.
kada otići kod lekara?
Ako imate simptome lordoze, preporučuje se da odete kod lekara. To je posebno važno ako simptomi postaju sve teži ili se pogoršavaju tokom vremena. Lekar može dijagnostikovati lordozu i preporučiti odgovarajući tretman.
šta pitati lekara?
-Koju vrstu lordoze imam?
-Da li će mi trebati lečenje?
-Koliko često treba da mi proveravaš kičmu?
-Da li sam u opasnosti od nekih drugih problema sa leđima ili kičmom?