Većina ljudi sa (dve trećine) hipertenzijom u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, procenjuje se da 1,28 milijardi odraslih osoba starosti od 30 do 79 godina širom sveta imaju ovo stanje.
Svesnost o svojoj hipertenziji ima manje od polovine odraslih (46%), dok se dijagnostika i lečenje obavlja kod samo 42% osoba sa hipertenzijom.
Ipak, samo jedna peta (21%) odraslih sa hipertenzijom uspeva da drži ovo stanje pod kontrolom.
Ne treba zaboraviti da je hipertenzija glavni uzrok prerane smrti širom sveta.
Jedan od globalnih ciljeva za nezarazne bolesti je smanjenje prevalencije hipertenzije za 33% između 2010. i 2030. godine.
Šta je hipertenzija?
Sada ću vam prevesti tekst u latinicu sa promenjenim redosledom reči i rečenica:
„Kada je pritisak u vašim krvnim sudovima previše visok (140/90 mmHg ili više), imate hipertenziju (visok krvni pritisak). Ovo je uobičajeno stanje, ali može biti ozbiljno ako se ne leči.
Moguće je da ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne osećaju simptome. Da biste saznali imate li ovo stanje, morate proveriti svoj krvni pritisak.
Faktori koji povećavaju rizik od visokog krvnog pritiska uključuju starije doba, genetske sklonosti, prekomernu težinu ili gojaznost, neaktivan način života, ishranu sa visokim sadržajem soli i prekomernu upotrebu alkohola.
Promena načina života, kao što je zdravija ishrana, odvikavanje od duvana i veća fizička aktivnost, može pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Ipak, neki ljudi će i dalje morati da uzimaju lekove.
Krvni pritisak se zapisuje kao dva broja. Prvi broj (sistolni) predstavlja pritisak u krvnim sudovima kada se srce kontrahuje ili kuca, dok drugi broj (dijastolni) predstavlja pritisak u sudovima kada se srce odmara između otkucaja.
Hipertenzija je i glavni uzrok prerane smrti širom sveta. Jedan od globalnih ciljeva za nezarazne bolesti je smanjenje prevalencije hipertenzije za 33% između 2010. i 2030. godine.“
Simptomi
Hipertenzija, često se naziva „tihi ubica“ jer većina ljudi s hipertenzijom nema očite simptome ili se oni javljaju samo kad pritisak postane izuzetno visok ili dođe do komplikacija.
To je razlog zašto se hipertenzija često otkriva slučajno tokom rutinskog merenja krvnog pritiska. Ipak, kod nekih ljudi mogu se javiti blagi simptomi ili nelagodnosti, uključujući:
- Jake glavobolje
- Bol u grudima
- Vrtoglavicu
- Otežano disanje
- Mučninu
- Povraćanje
- Zamagljen vid ili druge promene vida
- Anksioznost
- Zabunu
- Zujanje u ušima
- Krvarenje iz nosa
- Abnormalne srčane ritmove
Važno je napomenuti da se ovi simptomi ne moraju nužno povezivati sa hipertenzijom i mogu biti posledica drugih zdravstvenih problema.
Zato je redovno merenje krvnog pritiska važno, posebno ako imate faktore rizika za hipertenziju, kao što su genetika, gojaznost, nepravilna ishrana ili nedostatak fizičke aktivnosti.
Ako primetite bilo kakve od navedenih simptoma ili ste zabrinuti zbog svog krvnog pritiska, trebali biste se konsultovati sa lekarom. Hipertenzija se obično dijagnostikuje merenjem krvnog pritiska, a lekar će vam dati smernice za upravljanje ovim stanjem, uključujući promene u načinu života i lekove ako su potrebni.
Hipertenzija - uzroci
Hipertenzija, ili visok krvni pritisak, može imati različite uzroke, a često je rezultat kombinacije faktora. Evo nekoliko glavnih uzroka hipertenzije:
Genetika: Predispozicija za visok krvni pritisak može se naslediti. Ako imate rođake koji pate od hipertenzije, veći je rizik da ćete i sami razviti ovaj problem.
Način života: Nepravilan način života može biti značajan faktor rizika. To uključuje nepravilnu ishranu sa visokim unosom soli, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomernu težinu ili gojaznost, pušenje i konzumaciju alkohola.
Stres: Hronični stres može doprineti hipertenziji. Stres može izazvati privremeni skok krvnog pritiska, a dugotrajni stres može dovesti do hroničnog povećanja krvnog pritiska.
Dijabetes: Dijabetes tipa 2 i visoki krvni pritisak često idu zajedno. Insulinska rezistencija, karakteristična za dijabetes, može doprineti povećanju krvnog pritiska.
Bubrežni problemi: Bubrezi igraju ključnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. Bilo kakvi problemi s bubrezima, kao što su bubrežna bolest ili suženje arterija koje dovode do bubrega, mogu dovesti do hipertenzije.
Hormonski poremećaji: Hormonski disbalansi, poput povećanja nivoa aldosterona, mogu uzrokovati visok krvni pritisak.
Ostali faktori: Ostali faktori koji mogu doprineti hipertenziji uključuju starije doba (kako ljudi stare, rizik se povećava), određene lekove, kao i nasledne bolesti poput policističnih bubrega.
Prevencija
Moguće promene u načinu života mogu pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska i biti korisne svima sa hipertenzijom. Iako mnogi, koji prave ove promene, možda i dalje će uzimati lekove.
Ove promene u životnom stilu mogu biti korisne za prevenciju i smanjenje visokog krvnog pritiska.
Praktikujte sledeće:
- Povećajte unos voća i povrća.
- Smanjite vreme provedeno u sedenju.
- Postanite fizički aktivniji, što može uključivati šetnje, trčanje, plivanje, ples, ili vežbe koje jačaju mišiće, poput podizanja tegova.
- Obavite najmanje 150 minuta umerenih aerobnih aktivnosti svake nedelje, ili 75 minuta intenzivnih aerobnih aktivnosti.
- Redovno izvodite vežbe za izgradnju mišića najmanje 2 puta nedeljno.
- Gubitak telesne mase je koristan ako ste gojazni ili imate višak kilograma.
- Uzmite lekove kako vam je propisao zdravstveni radnik.
Izbegavajte sledeće:
- Konzumirajte manje slane hrane (cilj je ostati ispod 2 grama dnevno).
- Jedite manje hrane bogate zasićenim ili trans mastima.
- Izbegavajte pušenje ili konzumiranje duvana.
- Kontrolišite unos alkohola (maksimalno 1 piće dnevno za žene, 2 za muškarce).
- Ne zaboravite da uzimate svoje lekove.
Smanjenje hipertenzije ima za cilj sprečavanje srčanih i moždanih udara, oštećenja bubrega i drugih zdravstvenih problema.
Smanjenje rizika od hipertenzije podrazumeva:
- Kontrolu i upravljanje stresom.
- Redovno praćenje krvnog pritiska.
- Lečenje visokog krvnog pritiska.
- Upravljanje drugim zdravstvenim stanjima.“
Komplikacije kod nekontrolisane hipertenzije
Nekontrolisana hipertenzija (visok krvni pritisak) može dovesti do ozbiljnih komplikacija i štetnih efekata na različite organe i sisteme u telu.
Ovo su neke od mogućih komplikacija:
Srčane komplikacije:
- Srčani udar (infarkt miokarda): Visok krvni pritisak povećava opterećenje srca i rizik od koronarnih arterijskih bolesti koje mogu dovesti do srčanog udara.
- Kardiomiopatija: Nepravilno regulisan krvni pritisak može dovesti do oštećenja srčanog mišića i smanjenja srčane funkcije.
- Zatajenje srca: Hipertenzija može prouzrokovati zadebljanje srčanih zidova i smanjenu efikasnost srca u pumpi krvi, što može dovesti do zatajenja srca.
Vaskularne komplikacije:
- Moždani udar: Visok krvni pritisak povećava rizik od moždanog udara jer oštećuje krvne sudove u mozgu.
- Aneurizme: Hipertenzija može uzrokovati proširenje krvnih sudova (aneurizmu), što može dovesti do pucanja krvnog suda i unutarnjeg krvarenja.
Bubrežne komplikacije:
- Oštećenje bubrega: Nekontrolisana hipertenzija može oštetiti bubrege i dovesti do hronične bubrežne bolesti ili zatajenja bubrega.
Oftalmološke komplikacije:
- Oštećenje očiju: Hipertenzija može uzrokovati oštećenje krvnih sudova u retini (retinopatija), što može dovesti do gubitka vida.
Vaskularne komplikacije: Nekontrolisana hipertenzija može dovesti do problema sa krvnim sudovima širom tela, uključujući periferne arterijske bolesti i oštećenje krvnih sudova u ekstremitetima.
Mentalne komplikacije: Hipertenzija može povećati rizik od kognitivnih poremećaja i demencije kod starijih osoba.
Metaboličke komplikacije: Visok krvni pritisak može povećati rizik od dijabetesa i metaboličkog sindroma.
Seksualne komplikacije: Hipertenzija može uzrokovati seksualne probleme kao što su disfunkcija erekcije ili smanjen libido.
Važno je naglasiti da su komplikacije nekontrolisane hipertenzije ozbiljne i da mogu biti potencijalno fatalne. Redovno praćenje krvnog pritiska, pridržavanje uputstava lekara i promena u načinu života i ishrani mogu značajno smanjiti rizik od ovih komplikacija. Osobe sa hipertenzijom treba da redovno sarađuju sa svojim lekarom kako bi kontrolisale svoje stanje i primenjivale odgovarajući tretman.