Diskopatija, sve o njoj

Diskopatija je stanje kičme koje može značajno uticati na kvalitet vašeg života. Bez obzira na to da li već imate simptome ili želite da se informišete o prevenciji, ovaj članak će vam pružiti sve potrebne informacije o diskopatiji i kako da se nosite s njom.

Diskopatija: šta je to?

„Diskopatija je termin koji se najčešće koristi u slučaju lumbalne kičme i može se naći kod većine pacijenata, kako starijih tako i mlađih, u srednjim godinama. Ovaj termin označava početak degenerativne bolesti diska kičme. Bitno je napomenuti da diskopatija nije samostalna bolest, već je niz simptoma koji ponekad mogu, a ponekad i ne moraju izazvati bol. Svi, bez obzira na godine ili nivo fizičke aktivnosti, mogu biti podložni ovom stanju. Degenerativne promene su neizbežne, ali na nama je koliko ćemo opterećivati našu kičmu.

Dijagnoza „diskopatija“ ne pruža terapeutu mnogo informacija, jer je to veoma opširan termin, a da bismo bolje razumeli probleme, često su potrebni detaljniji klinički testovi.“

Diskopatija: kako počinje?

Zdrav intervertebralni disk je izuzetno dobro hidriran, i zahvaljujući toj hidrataciji, sposoban je da apsorbuje sva opterećenja tokom hodanja, stajanja ili sedenja. Kako bismo ilustrovali ovu mehaniku, možemo uporediti kičmeni disk sa sunđerom. Kada se pritisne, sunđer otpušta vodu ka okolnim strukturama, dok, kada opterećenje prestane, kao što je slučaj tokom spavanja, sunđer ponovno apsorbuje vodu i vraća se u svoje prvobitno stanje.

Nažalost, u stvarnom životu, ova idealna situacija nije uvek prisutna. Posebno u starijem dobu, opterećenje kičme često premašuje njenu sposobnost regeneracije. Čak i u adolescenciji, često zanemarujemo probleme kao što su skolioza (lateralna krivina kičmenog stuba). Hiperlordoza (prekomerna konkava krivina lumbalnog dela kičme) ili hiperkifoza (prekomerna konveksna krivina torakalnog dela kičme). Stariji ljudi često provode mnogo vremena sedeći za radnim stolom ili obavljajući fizičke poslove, što dovodi do neprirodne upotrebe kičme. Rezultat ovoga je da količina vode koja izlazi iz intervertebralnih diskova postaje mnogo veća od one koja se apsorbuje. Što izaziva trajnu dehidraciju ovih diskova. Ovo smanjenje vode dovodi do stalnog gubitka visine i fleksibilnosti diskova, istovremeno smanjujući njihovu otpornost na oštećenja.

Važno je napomenuti da je intervertebralni disk inerviran samo u svom spoljnom sloju, pa je ponekad potrebno dugo vreme pre nego što bol dostigne ovu tačku. Ako se to dogodi, efekti su često katastrofalni i teško se mogu rešiti. Međutim, ovo ne znači da nemamo mnogo mogućnosti da napravimo razliku kada je u pitanju značajno smanjenje bolova putem pravilne fizioterapije.

Diskopatija vs diskus hernija

Diskopatija i diskus hernija su dva različita stanja kičme, iako su često povezani jer diskopatija može dovesti do diskus hernije. Evo razlike između ova dva stanja:

1. Definicija:
   • Diskopatija: Diskopatija je opšti termin koji se koristi za opisivanje degenerativnih promena koje se dešavaju u intervertebralnim diskovima kičme. Ove promene obuhvataju gubitak elastičnosti, smanjenje visine diska i promene u strukturi diska.
   • Diskus hernija: Diskus hernija je specifično stanje koje se javlja kada se unutrašnji mekani deo intervertebralnog diska izboči ili protrudira kroz spoljni tvrdi omotač diska. Što može pritisnuti okolne nervne strukture.
2. Uzrok:
   • Diskopatija: Diskopatija se obično razvija tokom vremena kao rezultat prirodnog procesa starenja kičme. Može biti posledica redovnog habanja i trošenja diska.
   • Diskus hernija: Diskus hernija obično nastaje kao rezultat ozbiljnog stresa ili povrede kičme, kao što je podizanje teških predmeta ili nagle pokrete koji izazivaju puknuće spoljnog omotača diska.
3. Simptomi:
   • Diskopatija: Simptomi diskopatije mogu uključivati bol u leđima, ukočenost, gubitak visine, smanjenje fleksibilnosti i slabost mišića kičme.
   • Diskus hernija: Diskus hernija može uzrokovati dodatne simptome u odnosu na diskopatiju, uključujući jake bolove u leđima koji se šire duž nerva. (radikularna bol) i mogu uzrokovati trnjenje i slabost u udovima, u zavisnosti od toga koje nerve pritisne izbočeni deo diska.
4. Dijagnoza:
   • Diskopatija: Dijagnoza diskopatije obično se postavlja na osnovu medicinske istorije, fizičkog pregleda i rendgenskih ili magnetno-rezonantnih (MRI) snimaka kičme.
   • Diskus hernija: Dijagnoza diskus hernije takođe se obično postavlja putem MRI snimaka, ali se može zahtevati i dodatno testiranje. Kao što su elektromiografija (EMG) ili kompjuterizovana tomografija (CT) kako bi se procenila ozbiljnost stanja.

U suštini, diskopatija se odnosi na degenerativne promene u intervertebralnom disku. Dok diskus hernija predstavlja fizičko izbočenje unutrašnjeg dela diska kroz spoljni omotač. Diskus hernija je specifičnije stanje i obično izaziva više simptoma u poređenju sa diskopatijom.

Simptomi

Simptomi diskopatije mogu varirati u zavisnosti od ozbiljnosti stanja i mesta oštećenja. Evo nekih uobičajenih simptoma diskopatije:

1. Bol u leđima: Bol u donjem delu leđa (lumbalna diskopatija) ili bol u vratu (cervikalna diskopatija) su česti simptomi. Bol može biti akutan ili hroničan i može varirati u intenzitetu.
2. Radikularna bol: Oštećeni diskovi mogu pritiskati spinalne nerve, što može izazvati bol koji se širi duž putanje zahvaćenog nerva. Ovo se naziva radikularna bol i može se manifestovati kao bol u nogama (radikularna bol u donjem delu leđa) ili bol u rukama (radikularna bol u vratu).
3. Osećaj trnjenja i utrnulosti: Diskopatija može uzrokovati trnjenje ili utrnulost u udovima koji su inervirani zahvaćenim nervima. Ovo se često dešava duž putanje pritiska na nerve.
4. Slabljenje mišića: Ako oštećen disk pritiska na spinalni nerv, to može dovesti do slabljenja mišića koji su inervirani tim nervom. Ovo može uzrokovati gubitak snage u određenim mišićnim grupama.
5. Problemi sa ravnotežom i koordinacijom: Ozbiljna diskopatija u vratnom delu kičme može dovesti do problema sa ravnotežom i koordinacijom, što može uzrokovati nestabilnost pri hodu.
6. Otežano podizanje predmeta: Diskopatija u lumbalnom delu kičme može otežati podizanje teških predmeta i izvođenje fizičkih aktivnosti koje zahtevaju savijanje i podizanje.
7. Promene u držanju tela: Osobe sa diskopatijom mogu promeniti svoje držanje tela kako bi smanjile bol. Na primer, mogu se savijati unazad ili bočno kako bi se olakšao pritisak na oštećeni disk.

Važno je napomenuti da simptomi diskopatije mogu varirati od osobe do osobe, i ne moraju uvek biti isti. Takođe, neke osobe sa oštećenim diskovima možda neće imati nikakve simptome. Dijagnoza i lečenje diskopatije obično zahtevaju konsultaciju sa lekarom, koji može preporučiti različite metode lečenja. Uključujući fizikalnu terapiju, lekove, injekcije ili, u težim slučajevima, hirurški tretman.

Diskus hernija prvo i drugo upozorenje

Imajući saznanja o degeneraciji intervertebralnog diska i diskopatiji, pređimo na diskusiju o herniji. Postepenim gubitkom hidratacije intervertebralnog diska, smanjenjem visine i elastičnosti, kao i stalnim rasteretanjem kičme: jasno je da dolazi do deformacije njegovog pravilnog oblika. Kao posledica toga, delikatno jezgro pulposum počinje da probija vlaknasti prsten koji ga okružuje. Jednostavno rečeno, izlazi u spoljne delove intervertebralnog diska. Ovaj proces naziva se hernijacija pulposnog jezgra. Ovo je prva faza celokupnog degenerativnog procesa, i kako znamo, unutrašnji deo fibroznog prstena može, ali ne mora, izazvati bolne simptome. Pa je važno pažljivo „slušati“ svoje telo i prepoznati moguće prve znakove.

U ovoj fazi, pacijenti obično počinju da posećuju fizioterapeute jer većina ljudi oseća bol, ponekad čak i sa zračenjem ka jednom ili oba udova.

Ako prvi simptomi kile nisu bili dovoljan signal za akciju, ne postoji druga opcija osim da se razvije druga faza hernijacije intervertebralnog diska.

U ovoj fazi, nukleus pulposum se približava spoljnom delu fibroznog prstena i počinje da „štrči“ izvan normalnog oboda diska. Poslednji prstenovi zadržavaju svoj integritet, ali su vrlo čvrsti. Ponekad se dogodi da su svi prstenovi već polomljeni, ali jezgro za gnječenje nije razbijeno, i ovo stanje naziva se hernija.

Nema više vremena za čekanje ovde… morate delovati jer je ovo poslednji trenutak za spas pre nego što dođe do operacije!!!

Konvencijalno lečenja

Konvencionalno lečenje diskopatije obično uključuje niz različitih metoda i pristupa kako bi se ublažili simptomi i poboljšala funkcionalnost kičme. Evo nekoliko uobičajenih metoda konvencionalnog lečenja diskopatije:

1. Fizikalna terapija: Fizioterapeuti mogu raditi sa pacijentima kako bi poboljšali držanje tela, jačali mišiće kičme i poboljšali fleksibilnost. Ova terapija može uključivati vežbe istezanja, jačanja i poboljšanja stabilnosti.
2. Lekovi: Nonsteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) kao što su ibuprofen ili naproksen mogu se koristiti za ublažavanje bolova i upala. U nekim slučajevima, lekari mogu prepisati i jake analgetike za kontrolu teže bola.
3. Injekcije: Epiduralne ili intraartikularne injekcije kortikosteroida mogu se primeniti kako bi se smanjila bol i upala u kičmi. Ove injekcije se obično koriste u slučajevima kada konzervativno lečenje nije efikasno.
4. Ručna terapija: Osteopati, kiropraktičari i fizioterapeuti mogu primeniti ručne tehnike kako bi poboljšali pokretljivost kičme i smanjili bol. Ove tehnike uključuju manipulaciju i mobilizaciju kičmenih segmenata.
5. Vezivanje kičme: Koristi se za stabilizaciju kičmenog stuba i smanjenje opterećenja na oštećenim diskovima. To može uključivati nošenje pojasa za potporu kičme ili ortoze.
6. Vežbe jačanja i istezanja: Specifične vežbe dizajnirane za jačanje mišića trupa i leđa, kao i vežbe istezanja, mogu pomoći u očuvanju kičmenog stuba i smanjenju pritiska na diskove.
7. Hidroterapija: Vežbanje u vodi može biti korisno jer smanjuje opterećenje na kičmu i olakšava pokrete.
8. Promena životnog stila: Saveti o pravilnom držanju tela, ergonomiji na radnom mestu i promena navika koje izazivaju bol (npr. podizanje teških predmeta) takođe su važan deo konvencionalnog lečenja.
9. Kontrola telesne mase: Održavanje zdrave telesne mase može smanjiti opterećenje na kičmu i ublažiti simptome.
10. Psihološka podrška: Diskopatija može imati značajan uticaj na emocionalno blagostanje pacijenata. Terapija razgovorom ili podrška psihologa može biti korisna u upravljanju stresom i anksioznošću povezanom sa ovim stanjem.