Bol u kolenu je uobičajena povreda kod odraslih i najčešće je povezana sa opštim habanjem od svakodnevnih aktivnosti kao što su hodanje, savijanje, stajanje i podizanje. Sportisti koji trče ili se bave sportom koji uključuje skakanje ili brzo okretanje takođe imaju veće šanse da dožive bol u kolenu i probleme. Ali bilo da je bol u kolenu kod pojedinca uzrokovan starenjem ili povredom, u nekim okolnostima može biti smetnja, pa čak i iscrpljujuća.
Koleno je jedan od najvećih i najkompleksnijih zglobova u telu, čija funkcija omogućava stabilnost i pokretljivost donjih ekstremiteta. On se sastoji od tri glavna dela: femur (natkolenica), tibia (potkolenica) i patela (kolenoj kapak). Ovi delovi zgloba su povezani hrskavicama, ligamentima i mišićima koji omogućavaju pokretljivost i stabilnost zgloba.
anatomija kolena
Femur, tibia i patela su tri kosti koje čine koleno. Femur je gornja kost natkolenice, a tibia je donja kost potkolenice. Patela je hrskavica koja se nalazi na vrhu zgloba, prekrivajući zglobnu rupu i smanjujući trenje tokom kretanja.
Koleno je ojačan ligamentima koji povezuju kosti i omogućavaju stabilnost zgloba. Ovi ligamenti uključuju prednji ukršteni ligament (ACL), zadnji ukršteni ligament (PCL), medijalni kolateralni ligament (MCL) i lateralni kolateralni ligament (LCL). Ovi ligamenti rade zajedno kako bi održavali stabilnost kolena tokom pokreta.
Postoje 2 grupe mišića uključene u koleno, uključujući mišiće kvadricepsa (nalaze se na prednjoj strani butina), koji ispravljaju noge, i mišiće tetive kolena (nalaze se na zadnjoj strani butina), koji savijaju nogu u koleno.
Tetive su čvrste niti tkiva koje povezuju mišiće sa kostima. Ligamenti su elastične trake tkiva koje povezuju kost sa kosti. Neki ligamenti na kolenu obezbeđuju stabilnost i zaštitu zglobova, dok drugi ligamenti ograničavaju napred i nazad kretanje tibije (potkolenice)
uobičajne povrede kolena
-Uobičajene povrede kolena uključuju povrede meniskusa, ligamenta i hrskavice. Povrede meniskusa su česte i javljaju se kada se meniskus, hrskavičasti disk, koji se nalazi između natkolenice i potkolenice, pocepa ili povredi. Ove povrede mogu nastati usled rotacionih pokreta kolena ili direktnog udara na koleno.
-Povrede ligamenta su takođe česte i najčešće se odnose na povrede prednjeg ukrštenog ligamenta (ACL) i zadnjeg ukrštenog ligamenta (PCL). Ove povrede se najčešće javljaju kod sportista, uključujući fudbalere, košarkaše i trkače.
-Hrskavice kolena su od vitalnog značaja za funkciju kolena i njihove povrede mogu dovesti do bola i oštećenja zgloba. Oštećenje hrskavice može se javiti usled preteranog korišćenja, povrede ili starenja.
-Istegnuti ili napeti ligamenti i/ili mišići kolena. Uganuće ili zategnuti ligament ili mišić kolena obično su uzrokovani udarcem u koleno ili iznenadnim uvrtanjem kolena. Simptomi često uključuju bol, otok i poteškoće u hodanju.
–Tendonitis. Upala tetiva može biti posledica prekomerne upotrebe tetiva tokom određenih aktivnosti kao što su trčanje, skakanje ili vožnja bicikla. Tendonitis patelarne tetive naziva se koleno skakača. Ovo se često dešava kod sportova, kao što je košarka, gde sila udara o tlo nakon skoka napreže tetivu.
-Osteoartritis je najčešći tip artritisa koji pogađa koleno. Osteoartritis je degenerativni proces gde se hrskavica u zglobu postepeno troši. Često pogađa ljude srednjih i starijih godina. Osteoartritis može biti uzrokovan prekomernim stresom na zglobu, kao što su ponovljene povrede ili prekomerna težina. Reumatoidni artritis takođe može uticati na kolena izazivanjem upale zgloba i uništavanjem hrskavice kolena. Reumatoidni artritis često pogađa osobe u ranijoj dobi od osteoartritisa.
dijagnostika bola u kolenu
Dijagnostika bola u kolenu i povreda kolena uključuje detaljan pregled od strane lekara, radiološke preglede, kao sto su rendgen snimak, magnetna rezonanca (MRI) i ultrazvuk. Dodatni testovi, kao sto su krvni testovi i dijagnostička artroskopija, mogu pomoći u postavljanju dijagnostike i proceni opsega povrede.
Pregled od strane lekara uključuje fizički pregled i istoriju bolesti. Lekar će pregledati zglob kolena, tražiti oticanje, bol, ograničenu pokretljivost i stabilnost zgloba. Važno je spomenuti sve aktivnosti koje mogu biti povezane sa povredom, kao što su sportske aktivnosti ili padovi.
Rendgen snimak može pomoći u otkrivanju preloma kostiju ili drugih strukturnih problema. Međutim, rendgen ne može prikazati meka tkiva kao što su ligamenti, hrskavice i mišići.
MRI i ultrazvuk su obično potrebni da bi se otkrile povrede mekog tkiva. MRI koristi jak magnetni talas i računarsku tehnologiju da bi prikazao detaljnu sliku unutrašnjosti zgloba kolena. Ultrazvuk se koristi za prikazivanje povreda mekih tkiva u realnom vremenu.
Dijagnostička artroskopija je invazivnija procedura koja uključuje ubacivanje kamere u zglob kolena kako bi se prikazale unutrašnjosti zgloba. Ova procedura se obično koristi kada je potrebna preciznija dijagnoza ili kada se obavljaju hirurški zahvati.
bol u kolenu kod sportista
Bol u kolenu je česta pojava kod sportista i može biti uzrokovan preteranim treniranjem, povredom ili preopterećenjem zgloba. Sportisti koji igraju sportove sa mnogo trčanja, skakanja ili rotacije kolena, poput fudbalera, košarkaša i tenisera, često su izloženi povredama kolena.
Povrede kolena kod sportista mogu biti vrlo ozbiljne i mogu uticati na njihovu sposobnost da se vrate na teren. Zbog toga je važno da sportisti brzo reaguju na pojavu boli u kolenu i da se posavetuju sa lekarom radi procene ozbiljnosti povrede.
bol u kolenu: lečenje
Lecenje bola u kolenu zavisi od uzroka boli i opsega povrede. U nekim slučajevima, lečenje može biti neoperativno i obuhvatati terapiju ledom, odmor, rehabilitaciju, fizikalnu terapiju i upotrebu analgetika.
U drugim slučajevima, kada je povreda kolena ozbiljnija, može biti potrebna hirurška intervencija. Hirurške procedure uključuju rekonstrukciju ligamenata, popravku hrskavice ili zamenu kolena.