Bekerova cista, predstavlja male kvržice ispunjene tečnošću koje se formiraju na zadnjoj strani kolena. One rastu nakon što nešto ošteti vaš zglob kolena ili izazove otok oko njega. Obično nisu ozbiljni, ali ipak biste trebali da posetite zdravstvenog radnika da biste ga dijagnostikovali. Bakerove ciste mogu deliti simptome sa ozbiljnijim problemima kao što su krvni ugrušci.
Šta je bekerova cista?
Bekerova cista je mala izbočina ispunjena tečnošću koja se formira na zadnjoj strani kolena. Lekari često nazivaju bekerove ciste i poplitealnim cistama i sinovijalnim cistama. Sve su to različiti nazivi za isti problem.
Ove ciste nastaju kada nešto ošteti zglob kolena ili tkiva oko njega, izazivajući dodatno izlučivanje tečnosti iz kolena. Ta tečnost obično curi u jednom pravcu, stvarajući nakupinu koja formira Bekerovu cistu.
Bekerove ciste su benigni izrastaji, što znači da nisu tumori i nikada ne predstavljaju simptom ili uzrok raka.
Važno je posetiti lekara čim primetite novi rast ili izbočinu iza kolena, posebno ako ste nedavno imali povredu kolena ili bolujete od artritisa.
Simptomi
Simptomi Bekerove ciste na kolenu mogu varirati, ali neki od uobičajenih simptoma uključuju:
- Oticanje i izbočina iza kolena.
- Bol ili nelagodnost u zglobu kolena, posebno prilikom savijanja ili ispravljanja kolena.
- Otežano kretanje noge ili osećaj ukočenosti.
- Moguće je osećati pritisak ili punoću iza kolena.
- U nekim slučajevima, cista može puknuti, što može izazvati oticanje i bol u listu ili potkolenici.
Važno je napomenuti da simptomi mogu varirati od osobe do osobe, a neki ljudi možda ne primjećuju nikakve simptome. U svakom slučaju, ako primijetite bilo kakve promjene ili nelagodnosti u zglobu kolena, važno je posjetiti zdravstvenog radnika radi pravilne dijagnoze i lečenja.
Uzroci
Bekerova cista na kolenu može nastati kao rezultat različitih stanja, a najčešći uzroci uključuju:
Artroza: Ovo je degenerativno oboljenje zglobova koje može dovesti do nakupljanja tečnosti u zglobnoj šupljini, što može izazvati stvaranje ciste.
Upala zgloba: Bilo koja upalna bolest zgloba, poput artritisa, može dovesti do formiranja Bekerove ciste.
Oštećenje meniskusa: Oštećenje ili suza meniskusa može povećati pritisak u zglobu kolena i dovesti do stvaranja ciste.
Prekomerna aktivnost ili povrede: Povrede kolena ili prekomerna aktivnost koja uzrokuje ponavljajuće stresove na zglobu takođe mogu biti uzrok formiranja Bekerove ciste.
Ostala stanja zglobova: Drugi faktori koji mogu uticati na stvaranje ciste uključuju infekcije zgloba, tumore ili druge abnormalnosti.
Bekerova cista - dijagnostikovanje
Dijagnoza Bakerove ciste na kolenu obično se postavlja kombinacijom medicinske anamneze, fizičkog pregleda i dijagnostičkih testova. Evo kako se to obično radi:
Anamneza: Lekar će razgovarati s pacijentom o simptomima koje oseća, trajanju simptoma i eventualnim prethodnim povredama ili stanjima kolena.
Fizički pregled: Lekar će pažljivo pregledati koleno, tražeći znakove otoka, osetljivosti ili bilo kakvih promena u pokretljivosti. Posebna pažnja posvećuje se otkrivanju karakterističnih znakova Bakerove ciste, poput vidljivog ispupčenja iza kolena ili osjećaja punoće prilikom palpacije.
Ultrazvuk: Ultrazvučni pregled može biti koristan u potvrđivanju prisustva Bakerove ciste, kao i u proceni njenih dimenzija i eventualnih komplikacija poput pucanja.
Magnetna rezonanca (MR): MR pregled omogućava detaljniji uvid u strukturu kolena i Bakerove ciste. Može pomoći u razlikovanju ciste od drugih uzroka otoka i bola u kolenu.
Druge dijagnostičke procedure: U nekim slučajevima, lekar može naručiti druge dijagnostičke testove, poput rendgenskog snimka ili artroskopije, kako bi se isključili drugi uzroci simptoma ili procenila eventualna oštećenja unutar kolena.
Na osnovu rezultata ovih testova i kliničke slike, lekar će postaviti dijagnozu Bakerove ciste i predložiti odgovarajući tretman.
Tretmani
Tretmani za Bakerovu cistu variraju u zavisnosti od težine simptoma i eventualnih komplikacija. Evo nekoliko mogućih pristupa:
Očekivanje i praćenje: U nekim slučajevima, ako cista ne uzrokuje značajne simptome, lekar može preporučiti samo praćenje stanja kako bi se videlo da li će simptomi spontano smanjiti ili nestati.
Terapija lekovima: Lekovi protiv bolova ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) mogu se koristiti za smanjenje bola i otoka povezanih sa Bakerovom cistom. Uz to, kortikosteroidne injekcije direktno u cistu mogu pomoći u smanjenju upale i simptoma.
Fizikalna terapija: Fizikalna terapija može biti korisna za jačanje mišića oko kolena, poboljšanje pokretljivosti i smanjenje simptoma. Različite vežbe i tehnike istezanja mogu pomoći u održavanju funkcije kolena i smanjenju bola.
Drenaža ciste: U nekim slučajevima, lekar može preporučiti drenažu ciste kako bi se smanjio otok i pritisak. Ovo može biti privremeno olakšanje, ali cista može ponovo da se napuni tečnošću.
Hirurški tretman: Ako je cista velika, uzrokuje značajne simptome ili ne reaguje na druge tretmane, hirurško uklanjanje ciste može biti opcija. Ovo se obično radi artroskopskim putem, što znači da se kroz male rezove u kolenu koristi kamera i specijalni instrumenti za uklanjanje ciste.
Hirurgija
Hirurgija kod Bakerove ciste može se izvesti na nekoliko načina, ali najčešće se koristi artroskopska procedura. Evo opisa tog postupka:
Priprema: Pacijent će biti podvrgnut opštoj ili lokalnoj anesteziji pre početka hirurškog zahvata. Nakon toga, hirurg će dezinfikovati područje kolena i obično će postaviti pneumaticki zavoj oko noge kako bi održao stabilnost tokom operacije.
Incizije: Hirurg će napraviti male incizije (obično manje od centimetra) na kolenu. Kroz ove male rezove, uvodiće se artroskopska kamera i specijalni instrumenti.
Pristup cisti: Kroz artroskopsku kameru, hirurg će imati jasan pregled unutrašnjosti kolena. Koristeći specijalne instrumente, hirurg će pristupiti Bakerovoj cisti i oceniti njen položaj, veličinu i eventualne komplikacije.
Uklanjanje ciste: Nakon pristupa cisti, hirurg će koristiti različite tehnike za uklanjanje ciste. To može uključivati seciranje ciste i uklanjanje njenih sadržaja, kao i eventualno uklanjanje dela zida ciste kako bi se smanjila mogućnost ponovnog nastanka.
Zatvaranje incizija: Nakon što je cista uklonjena, incizije će biti pažljivo zatvorene i preko njih će biti postavljeni zavoji ili flasteri.
Postoperativna nega: Nakon operacije, pacijent će biti prebačen u oporavak gde će se prati njegovo stanje. Fizioterapija može biti propisana kako bi se pomoglo u obnovi pokretljivosti i snage kolena.
Artroskopska hirurgija za Bakerovu cistu obično je minimalno invazivna i ima kraće vreme oporavka u poređenju sa tradicionalnim otvorenim hirurškim procedurama. Ipak, kao i kod svake operacije, postoje određeni rizici i komplikacije koje pacijent treba da uzme u obzir pre donošenja odluke o hirurškom tretmanu.