Autofagija predstavlja proces dijete ili posta u kojem se telo „čisti“ od nepotrebnih ili oštećenih komponenti.
Znanstvenici su povezali autofagiju s nekoliko pozitivnih zdravstvenih učinaka. Takođe veruju da bi osoba mogla potstaknuti autofagiju postom.
Međutim, važno je zapamtiti da je većina istraživanja o autofagiji u ranim fazama.
Ovaj članak prikazuje šta je autofagija, njene moguće zdravstvene učinke i njenu povezanost s postom.
Takođe se bavi drugim stvarima koji bi je mogli potstaknuti i nekim potencijalnim nuspojavama.
Autofagija nije izmišljena, već se radi o prirodnom procesu u telu koji je otkriven mnogo pre nego što je dobio svoje ime.
Autofagija je proces ćelijske reciklaže koji omogućava stanicama da razgrađuju i recikliraju neispravne ili nepotrebne komponente, poput oštećenih proteina, organela ili čak celih ćelija. Ovaj proces je otkrio i prvi opisao japanski znanstvenik Yoshinori Ohsumi, za šta je dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 2016. godine.
Ohsumi je počeo svoja istraživanja na kvascu, jednostavnom organizmu koji se lako može uzgajati i manipulirati u laboratoriju. Koristeći genetske tehnike, uspeo je identifikovati ključne gene i mehanizme koji kontrolišu autofagiju. Njegova otkrića omogućila su razumijevanje mnogih bolesti povezanih s disfunkcijom autofagije, poput neurodegenerativnih bolesti, karcinoma i metaboličkih poremećaja.
Zanimljivost o autofagiji je da se ovaj proces može stimulirati postom ili ograničenjem unosa hrane. Telo tada aktivira autofagiju kako bi recikliralo stanične komponente i dobilo energiju iz unutarnjih izvora. Zbog toga se post i dijete koje uključuju periodično postanje ponekad nazivaju i „autofagija dijeta“. Međutim, treba napomenuti da je potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo koliko ove prakse zaista mogu biti korisne za ljudsko zdravlje.
šta je autofagija
Autofagija je prirodni proces u kojem ćelije razgrađuju i recikliraju svoje oštećene ili nepotrebne delove.
To se postiže formiranjem malih membranskih vezikula, tzv. autofagosoma, koje obuhvaćaju i zatim prenose ciljane delove ćelija u lizosome (organele koje sadrže enzime za razgradnju) radi daljnje razgradnje i recikliranja.
Autofagija je važna funkcija za održavanje zdravlja ćelija i cijelog organizma, jer omogućuje uklanjanje oštećenih delova ćelija, uključujući proteine, organele, i druge strukture, te se time smanjuje mogućnost razvoja bolesti.
Autofagija se takođe smatra važnim mehanizmom preživljavanja ćelija u stresnim situacijama, kao što su gladovanje, oksidativni stres i infekcije.
uticaj autofagije na zdravlje
Istraživanja su povezala autofagiju sa nekoliko zdravstvenih učinaka, ali je ovaj ćelijski proces složen, pa može biti izazovno doneti zaključke.
Na primer, nedavno istraživanje iz 2019. godine pregledava postojeća istraživanja o autofagiji i raku. Zaključuje da, iako autofagija može pomoći u usporavanju razvoja ćelija raka, takođe može potstaknuti njihov rast, zavisi o fazi tumora.
Naučnici su takođe zainteresovani za vezu između autofagije i zdravlja jetre. Pregledni članak iz 2020. istražuje načine na koje autofagija može pomoći u zaštiti ćelija jetre od oštećenja uzrokovanih lekovima i alkoholom.
Druga istraživanja navode da autofagija igra ulogu u mnogim funkcijama jetre i može sprečiti napredovanje nekoliko jetrenih stanja, uključujući:
Wilsonovu bolest akutno oštećenje jetre bolest nealkoholne masne jetre hroničnu jetrenu bolest povezanu s alkoholom
Međutim, većina studija o autofagiji provedena je u epruvetama ili životinjskim modelima. Kao što navode autori navedenih istraživanja, potrebno je provesti više istraživanja na ljudima kako bi se utvrdilo kako autofagija može uticati na lečenje.
Autofagija takođe igra važnu ulogu u imunološkom sastavu čisteći toksine i infektivne agense.
Postoje dokazi da autofagija može poboljšati izglede za stanice s infektivnim i neurodegenerativnim bolestima kontrolisanjem upale.
Drugi pregledni članak objašnjava da autofagija pomaže u zaštiti ćelija od dolazećih mikroba.
Iako postoje mnoga istraživanja o učinku autofagije na ćelije, naučnici još uvek nisu sigurni može li poboljšavanje autofagije biti nova terapija za različita stanja.
autofagija kao post
Autofagija se prirodno javlja u telu, ali mnogi se pitaju da li je moguće izazvati autofagiju korišćenjem specifičnih okidača.
Post je mogući okidač autofagije. Kada neko posti, dobrovoljno ne unosi hranu u dužim periodima – satima, a ponekad i danima ili duže.
Post je drugačiji od tradicionalnog smanjenja kalorija. Kada osoba smanjuje kalorije, smanjuje unos hrane. Post može ili ne mora rezultirati smanjenjem kalorija, u zavisnosti od količine hrane koju osoba konzumira tokom perioda unošenja hrane.
Pregled postojećih istraživanja iz 2018. godine jasno ukazuje da i post i smanjenje kalorija mogu izazvati autofagiju.
Iako postoji nekoliko dokaza o ovom procesu kod ljudi, većina ovih studija uključivala je životinje.
Post i smanjenje kalorija stavljaju ćelije tela pod stres. Kada osoba ograničava količinu hrane koju unosi u svoje telo, njenim ćelijama se daje manje kalorija nego što im je potrebno za pravilno funkcionisanje.
Kada se to dogodi, ćelije moraju da rade efikasnije. Kao odgovor na stres koji izaziva post ili smanjenje kalorija, autofagija dovodi do čišćenja i recikliranja svih nepotrebnih ili oštećenih delova ćelija tela.
Ipak, naučnici nisu sigurni koje ćelije reaguju na post i smanjenje kalorija na ovaj način. Ljudi koji pokušavaju da izazovu autofagiju postom treba da znaju da se to možda neće odnositi na masne ćelije, na primer.
Naučnici još uvek raspravljaju da li post može izazvati autofagiju u mozgu. Barem jedna životinjska studija sugeriše da kratkoročno post može izazvati autofagiju u ćelijama mozga.
da li možemo izazvati autofagiju
Fasting i restrikcija kalorija pokreću autofagiju stavljajući ćelije pod stres. Međutim, istraživači veruju da postoje i druge metode za pokretanje autofagije.
Vežbanje Vežbanje takođe stavlja ćelije tela pod stres. Kada ljudi vežbaju, komponente njihovih ćelija postaju oštećene i upaljene. Autori jednog rada objašnjavaju da se ćelije odazivaju na ovaj problem autofagijom.
To sugeriše da ljudi mogu da koriste vežbanje za pokretanje autofagije. Postoje dokazi da vežbanje povećava autofagiju u skeletnim mišićima ljudi.
Kurkumin takođe se sugeriše da uzimanje kurkumina pokreće autofagiju, barem u studijama sa miševima. Kurkumin je prirodni hemijski spoj koji se nalazi u korenu kurkume, popularnom začinu širom sveta.
Na primer, jedna studija na životinjama je pokazala da kurkumin pokrenut obnavljanje autofagije može zaštititi od dijabetičke kardiomiopatije, poremećaja srčanih mišića koji pogađa ljude sa dijabetesom.
Druga studija na miševima sugeriše da kurkumin pomaže u borbi protiv kognitivnih poremećaja zbog hemoterapije pokretanjem autofagije u određenim regijama mozga.
Iako su ova preliminarna otkrića obećavajuća, važno je napomenuti da je potrebno više istraživanja pre nego što naučnici mogu da izvuku bilo kakve zaključke. Posebno, naučnici još uvek ne znaju da li povećanje unosa kurkumina može pokrenuti autofagiju kod ljudi.
nuspojave i rizici
Važno je razlikovati rizike same autofagije i rizike povezane s pokušajima ljudi da pokrenu autofagiju.
Autofagija sama po sebi nije uvek pozitivna. Studije su pokazale da prekomerna autofagija može ubijati ćelije u srcu, a naučnici su povezali prekomernu autofagiju s nekim srčanim problemima.
Istraživanja su takođe otkrila da inhibiranje autofagije kod miševa može ograničiti rast tumora i poboljšati osetljivost na lečenje raka. To sugeriše da bi povećanje autofagije teoretski moglo pogoršati izglede osobe s postojećim rakom.
Prema istraživačima, „Autofagija ima složenu ulogu u raku“ i „[i] dalje postoje izazovi i mogućnosti u identificiranju pacijenata koji će najviše profitirati od ovog pristupa.“
Mnogi su zainteresovani za upotrebu posta i ograničenja kalorija za indukciju autofagije, ali malo je dokaza o preciznom učinku toga na ljude.
rezime
Autofagija je važan proces u telu koji uklanja oštećene i nepotrebne delove ćelija. Postoje dokazi da može imati pozitivne i negativne zdravstvene efekte.
Iako su istraživanja pokazala da restrikcija ishrane, vežbanje i unos kurkumina mogu uticati na autofagiju, većina studija sprovedena je na životinjama.
Naučnici nemaju potpunu sliku o zdravstvenim implikacijama autofagije, niti o tome kako pojedinci mogu da je indukuju.
Svako ko ozbiljno razmišlja o promenama načina života kako bi indukovao autofagiju, treba da se prethodno konsultuje sa lekarom.