Apneja u snu predstavlja ozbiljan poremećaj spavanja tokom kojeg osoba prestaje da diše više puta tokom noći. Ovaj problem može biti posebno izražen kod osoba koje glasno hrču i osećaju se umorno čak i nakon što su spavale dovoljno.
Postoje tri glavne vrste apneje za vreme spavanja:
- Opstruktivna apneja u snu (OSA): Ovo je najčešći oblik apneje, karakteriše ga opuštanje mišića u grlu što dovodi do blokade disajnih puteva i prekida protoka vazduha u pluća.
- Centralna apneja za spavanje (CSA): U ovom slučaju, problem nastaje kada mozak ne šalje odgovarajuće signale mišićima koji kontrolišu disanje, što rezultira prekidima u disanju.
- Centralna apneja za vreme lečenja: Ova vrsta apneje se javlja kod pacijenata koji su prvobitno dijagnostikovani sa OSA putem studije spavanja. Tokom terapije za OSA, njihov poremećaj se transformiše u CSA.
Ove vrste apneje mogu ozbiljno uticati na kvalitet života i zahtevaju medicinsku pažnju kako bi se adekvatno lečile i kontrolisale.
Apneja u snu - simptomi
Simptomi apneje u snu mogu varirati, ali neki od najčešćih uključuju:
- Glasno hrkanje: Osobe sa apnejom u snu često imaju izraženo glasno hrkanje, posebno ako dolazi uz prekide u disanju.
- Prekidi u disanju: Osoba može prestati da diše tokom sna, što može biti praćeno pauzama u disanju ili gušenjem.
- Često buđenje tokom noći: Osoba može često buđenje tokom noći zbog prekida u disanju, što može dovesti do osećaja nedostatka sna i umora tokom dana.
- Jutarnja glavobolja: Osobe sa apnejom u snu mogu često imati jutarnje glavobolje zbog nedostatka kiseonika tokom noći.
- Osećaj umora tokom dana: Bez obzira na dovoljno sati sna, osoba se može osećati umorno tokom dana zbog prekida u disanju tokom noći.
- Problemi sa koncentracijom: Nedostatak kvalitetnog sna može dovesti do problema sa koncentracijom, pamćenjem i smanjenom sposobnošću rešavanja problema.
- Noćno znojenje: Osobe sa apnejom u snu mogu imati epizode noćnog znojenja zbog napora tela da se probudi i povrati normalno disanje.
Uzroci
Opstruktivna apneja u snu nastaje kada se mišići u zadnjem delu grla opuste, što može uzrokovati suženje ili potpuno zatvaranje disajnih puteva tokom udaha. Kao rezultat, unos vazduha je otežan, što može dovesti do smanjenja nivoa kiseonika u krvi. Vaš mozak registruje nedostatak kiseonika i reaguje probuđivanjem na kratko kako bi se ponovo otvorili disajni putevi. Ovo probuđivanje obično traje toliko kratko da se ne sećate.
Tokom ovog procesa, mogu se javiti situacije poput hrkanja, gušenja ili isprekidanog disanja. Ovaj ciklus može se ponoviti 5 do 30 puta ili čak više puta svakog sata tokom cele noći, što otežava ulazak u duboke i mirne faze sna.
Centralna apneja u snu, manje uobičajen oblik apneje, nastaje kada mozak ne uspeva poslati signale disajnim mišićima, što rezultira trenucima kada ne pokušavate disati. Možda ćete se probuditi sa osećajem nedostatka daha ili vam može biti teško zaspati ili ostati u snu.
Apneja u snu - faktori rizika
Apneja u snu može imati različite uzroke, a često je rezultat kombinacije faktora. Evo nekoliko glavnih uzroka:
Opstruktivni faktori: Najčešći uzrok opstruktivne apneje u snu (OSA) je opuštanje mišića u grlu tokom sna. Ovaj opuštajući efekat može dovesti do blokiranja gornjih disajnih puteva, što otežava ili čak zaustavlja protok vazduha u pluća.
Debljina: Prekomerna težina i gojaznost su značajni faktori rizika za pojavu apneje u snu. Višak masnog tkiva oko vrata može pritisnuti disajne puteve i povećati verovatnoću za njihovo zatvaranje tokom sna.
Anatomske osobine: Određene anatomsko-fiziološke osobine tela, poput veličine jezika, tonzila ili strukture vilice, mogu doprineti pojavi apneje u snu. Ako su ovi delovi tela uvećani ili imaju nepravilnu strukturu, mogu ometati normalan protok vazduha tokom sna.
Genetika: Nasledni faktori igraju ulogu u sklonosti ka apneji u snu. Osobe čiji su roditelji ili bliski srodnici imali apneju imaju veći rizik od razvoja ovog poremećaja spavanja.
Starosna dob: Starenje može dovesti do gubitka tonusa mišića u grlu i smanjenje elastičnosti tkiva, što može povećati rizik od apneje u snu kod starijih osoba.
Pol: Muškarci imaju veću sklonost ka apneji u snu nego žene, posebno pre menopauze. Međutim, nakon menopauze, rizik kod žena se povećava i postaje sličan muškarcima.
Upotreba alkohola i sedativa: Konzumiranje alkohola i sedativa može opustiti mišiće grla i doprineti pojavi apneje u snu kod osoba koje su već sklone ovom poremećaju.
Pušenje: Pušenje može izazvati upalu i oticanje disajnih puteva, što može otežati normalan protok vazduha tokom sna i povećati rizik od apneje u snu.
Komplikacije kod apneje
Apneja u snu je ozbiljno medicinsko stanje koje može izazvati niz komplikacija. Neke od komplikacija opstruktivne apneje u snu (OSA) uključuju:
Umor tokom dana: Ponovljena buđenja povezana sa apnejom u snu ometaju tipičan, obnavljajući san, što može rezultirati teškom pospanošću, umorom i razdražljivošću tokom dana.
Problemi sa koncentracijom: Osobe sa apnejom u snu mogu imati poteškoća sa koncentracijom i uspavljivanjem. Čak i tokom aktivnosti poput vožnje ili rada na poslu, što može povećati rizik od nesreća.
Visok krvni pritisak i srčani problemi: OSA može povećati rizik od visokog krvnog pritiska (hipertenzije), srčanih udara, moždanih udara i nepravilnih otkucaja srca poput atrijalne fibrilacije.
Dijabetes tipa 2 i metabolički sindrom: Apneja u snu povećava rizik od razvoja insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma.
Komplikacije sa lekovima i operacijama: Osobe sa OSA mogu imati veće šanse za komplikacije nakon operacije ili uzimanja određenih lekova. Zbog problema sa disanjem koji se javljaju tokom spavanja.
Problemi sa jetrom: Apneja u snu može dovesti do neregularnih rezultata testova funkcije jetre i povećanog rizika od ožiljaka na jetri. Koji su poznati kao nealkoholna masna bolest jetre.
Osim toga, partneri osoba sa apnejom u snu takođe mogu biti pogođeni. Glasno hrkanje može ometati njihov san, prisiljavajući ih da spavaju dalje od partnera ili čak u drugoj sobi. Ova stanja zahtevaju pažljivu medicinsku procenu i upravljanje kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije.
Apneja u snu dijagnostikovanje
Dijagnoza apneje u snu postavlja se putem procesa koji obuhvata medicinsku anamnezu, fizički pregled i specifične testove spavanja. Evo koraka u postavljanju dijagnoze:
Medicinska anamneza: Vaš lekar će vas intervjuisati o vašim simptomima, medicinskoj istoriji, kao i o eventualnim faktorima rizika koji mogu doprineti apneji u snu. Poput prekomerne težine, pušenja ili konzumiranja alkohola.
Fizički pregled: Tokom fizičkog pregleda, lekar može tražiti znakove koji ukazuju na apneju u snu. Poput prekomerne težine, proširenih tonzila ili adenoida, i druge anatomsko-fiziološke karakteristike.
Testiranje spavanja: Najčešći test za dijagnozu apneje u snu je studija spavanja, poznata i kao polisomnografija. Tokom ovog testa, pacijent spava u specijalizovanoj laboratorijskoj ili kućnoj okolini dok se prate različiti parametri. Uključujući moždanu aktivnost, disanje, srčanu aktivnost, pokrete očiju i mišića, kao i nivo kiseonika u krvi. Ovi podaci pomažu u identifikaciji i oceni ozbiljnosti apneje u snu.
Dodatni testovi: Ponekad se mogu koristiti i drugi testovi, poput testova pulsnog oksimetra ili monitoringa disanja tokom spavanja kod kuće. Kako bi se dodatno procenila prisutnost apneje u snu i njen uticaj na pacijenta.
Na osnovu rezultata ovih testova, lekar će moći da potvrdi dijagnozu apneje u snu i da proceni njenu ozbiljnost. Nakon postavljanja dijagnoze, lečenje se može započeti kako bi se ublažili simptomi i smanjili rizici povezani sa ovim poremećajem spavanja.
Apneja u snu kod dece
Apneja u snu kod dece, poznata kao obstruktivna sleep apnea (OSA), može biti ozbiljan problem koji zahteva pažljivo praćenje i lečenje. Evo nekoliko ključnih tačaka o apneji u snu kod dece:
Uzroci: Uzroci apneje u snu kod dece mogu biti slični uzrocima kod odraslih. Uključujući proširene tonzile i adenoidi, prekomernu težinu, genetske faktore, anatomsku strukturu disajnih puteva i druge faktore.
Simptomi: Simptomi apneje u snu kod dece mogu uključivati: glasno hrkanje, prekide u disanju tokom spavanja, noćno znojenje, česte buđenja. Kao i pospanost tokom dana, problematično ponašanje tokom dana, teškoće u učenju i koncentraciji, kao i promene u ponašanju i raspoloženju.
Dijagnoza: Dijagnoza apneje u snu kod dece obično se postavlja putem studije spavanja. Gde se prate različiti parametri spavanja kako bi se identifikovala prisutnost apneje i procenila njen stepen ozbiljnosti.
Lečenje: Lečenje apneje u snu kod dece može uključivati promene u načinu života. Poput promene ishrane i povećane fizičke aktivnosti radi smanjenja težine, kao i hirurške procedure za uklanjanje proširenih tonzila i adenoida. Takođe se mogu koristiti i medicinski aparati kao što su CPAP. Uređaji, koji pomažu održavanju otvorenih disajnih puteva tokom spavanja.
Posledice: Nelečena apneja u snu kod dece može imati ozbiljne posledice po zdravlje, uključujući probleme sa rastom i razvojem, povećani rizik od srčanih bolesti. Kao i metaboličkih poremećaja, teškoća u učenju i ponašanju, kao i dugoročne probleme sa snom i kvalitetom života.
Stoga je važno da se roditelji obrate pedijatru ako primete simptome apneje u snu kod svoje dece, kako bi se postavila dijagnoza i započelo odgovarajuće lečenje.
Prirodno lečenje apneje
Prirodni pristupi lečenju apneje u snu mogu biti korisni kao dopuna standardnim terapijama. Ali je važno imati na umu da se pre svakog tretmana treba posavetovati sa lekarom kako bi se osiguralo da je tretman bezbedan. Evo nekoliko prirodnih pristupa koji se ponekad koriste za lečenje apneje u snu:
Promene u načinu života: Promene u načinu života, kao što su gubitak težine kod osoba sa prekomernom težinom, prestanak pušenja, izbegavanje alkohola i sedativa. Kao i redovno vežbanje mogu pomoći u smanjenju simptoma apneje u snu.
Promene u ishrani: Ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama i proteinima, a siromašna prerađenom hranom i šećerima. Može imati pozitivan uticaj na zdravlje disajnih puteva i smanjenje težine, što može smanjiti simptome apneje u snu.
Pozicioniranje prilikom spavanja: Spavanje na boku umesto na leđima može pomoći u održavanju otvorenih disajnih puteva i smanjenju prekida u disanju kod nekih ljudi.
Vežbe disanja: Tehnike disanja, poput dubokog disanja, vežbi disanja kroz nos i tehnika relaksacije. Mogu pomoći u jačanju mišića disajnih puteva i smanjenju prekida u disanju tokom noći.
Biljni preparati: Neki biljni preparati, poput ekstrakta korena valerijane ili lavande, mogu imati umirujući efekat i pomoći u boljem snu kod nekih ljudi.
Važno je imati na umu da prirodni pristupi mogu biti korisni za neke osobe sa apnejom u snu, ali ne garantuju uspeh kod svih pacijenata. Takođe, treba biti oprezan prilikom korišćenja biljnih preparata, jer mogu interagovati sa drugim lekovima i izazvati neželjene efekte. Stoga je važno konsultovati se sa lekarom pre nego što započnete bilo kakav prirodni tretman za apneju u snu.
Lečenje apneje
Lečenje apneje u snu može uključivati različite metode, u zavisnosti od ozbiljnosti poremećaja i individualnih potreba pacijenta. Evo nekoliko uobičajenih metoda lečenja:
Korekcija životnih navika: Promene u načinu života, kao što su gubitak težine kod osoba sa prekomernom težinom, izbegavanje alkohola i sedativa pre spavanja. Kao i prestanak pušenja i redovno vežbanje mogu biti korisne u smanjenju simptoma apneje u snu.
CPAP terapija: Continuous Positive Airway Pressure (CPAP) terapija je često prva linija terapije za apneju u snu. Ova terapija podrazumeva korišćenje uređaja koji isporučuje kontinuirani protok vazduha kroz masku nosa ili usta tokom spavanja. Čime se održavaju otvoreni disajni putevi i sprečavaju prekidi u disanju.
BiPAP terapija: BiPAP terapija je slična CPAP terapiji, ali omogućava promenljiv pritisak vazduha prilikom udaha i izdaha. Što može biti korisno za neke pacijente sa apnejom u snu.
Oralne naprave: Određene oralne naprave, poput oralnih aparata za pomaganje disanju, mogu pomoći u održavanju otvorenih disajnih puteva tokom spavanja. Posebno kod pacijenata sa blagom do umerenom apnejom u snu.
Hirurške procedure: Operacije kao što su adenotomija, tonsilektomija, septoplastika i druge mogu pomoći u rešavanju problema sa disanjem tokom spavanja.
Inspire terapija: Inspire terapija je nova procedura koja uključuje implantaciju uređaja koji stimuliše nerv za disanje, čime se održava otvorenost disajnih puteva.